3. STANjE PRIRODE U POGLEDU DOBRA I ZLA NAKON STVARANjA ČOVJEKA

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

SLOVO O STANjIMA ČOVEĆIJE PRIRODE U POGLEDU DOBRA I ZLA

3. STANjE PRIRODE U POGLEDU DOBRA I ZLA NAKON STVARANjA ČOVJEKA

Nakon stvaranja coveka njegova priroda nije ucestvovala u zlu. U njoj je zivelo i dejstvovalo jedino celo dobro. Covecanstvo nije imalo nikakvog iskustvenog znanja o zlu. Ono je znalo jedino da postoji zlo, da je iskustveno poznanje zla pogubno za covecanstvo.[1] Teorijsko, povrsno znanje o zlu nikako nije moglo stetno da utice na coveciju prirodu zato sto je to mrtvo znanje, jednako neznanju po pitanju covekove unutrasnje i spoljasnje delatnosti. Covek je pao posredstvom delatnog, iskustvenog poznanja zla; covekov pad se sastoji u delatnom, iskustvenom poznanju zla, u usvajanju zla. Teorijsko znanje o otrovu ne izaziva smrt, vec, naprotiv, odvraca od nje; prakticno poznanje otrova, to jest uzimanje otrova, donosi smrt.


NAPOMENE:

1. Post 2, 9, 17; 3, 2.

Published in: on Listopad 18, 2008 at 4:08 am  Komentari isključeni za 3. STANjE PRIRODE U POGLEDU DOBRA I ZLA NAKON STVARANjA ČOVJEKA  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: