TAJANSTVENO OBJAŠNjENjE 99. PSALMA

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

TAJANSTVENO OBJAŠNjENjE 99. PSALMA

Uskliknite Gospodu [Bogu] sva zemljo.[1] Zemljom je ovde nazvan covek. Taj naziv coveku je dao sam njegov Tvorac, Bog. Bog je rekao Adamu: Zemlja si.[2] Oziveo sam, ali sam zemlja: mrtva dusa me je ozivela. Za vreme zemaljskog zivota mrtva dusa je pogrebena u zemlju, to jest zakljucana je u strasno telo, kao u tamnicu, kao u okove, i potcinjena je telu, a nakon razdvajanja od tela, ona silazi u utrobu zemlje. Nema spasenja bez ozivljenja.

Da bi zemlja ozivela, i da bi uskliknula Gospodu, mora se pre toga ukloniti razdvojenost koja postoji u njoj zbog pada, zemlja se mora sjediniti sa sobom i u sebi. Jedino sva zemlja moze da usklikne Gospodu: svim svojim silama moze da se ustremi prema Bogu jedino celovito covekovo bice, ponovo sjedinjeno sa samim sobom i u sebi, rukovodjeno umom, i to umom kojeg tudje pomisli ne pokradaju u molitvi, ne dovode u nedoumicu; jedino sve kosti mogu da se obrate Bogu zivim recima istinske molitve. Svim kostima nazvani su u Pismu svi covekovi sastavni delovi, koje je Gospod sakupio, presazdao, sjedinio i jedne sa drugima i sa samim Sobom.[3] Tada ce covek na osnovu unutrasnjeg opita shvatiti da je oziveo duhovno, da je do tada bio u zarobljenistvu, u okovima, u smrti. Na osnovu tog blazenog opita prepodobni Jefrem je rekao: “Umnozila se na meni, Gospode, blagodat Tvoja, utolila moju glad i zedj, obasjala moj pomraceni um, sabrala moje misli skitnice, ispunila moje srce. Sada se poklanjam, sada pripadam i sada se molim Tebi, i ispovedam svoju slabost: radi Tvog covekoljublja prestani da me zapljuskujes valovima blagodati Tvoje, i sacuvaj je za mene da bi je opet dao u strasnom danu (Tvog drugog dolaska, ili na dan moje smrti). Nemoj se razljutiti na mene, Covekoljupce! Ne podnosim da postojim bez nje, i zato se, odbacivsi svaku sumnju, obracam Tebi molitvom. Vise nego sto treba umnozila se u meni blagodat Tvoja, i moj jezik je iznemogao, jer nema nacina da je izrazi; moj um je dosao u nedoumicu, jer ne moze da izdrzi mnostvo njenih valova. Liku i svetlosti blagoslovenog Oca! Ukroti u meni sada njene valove, jer ce sprziti moje delove i moje srce; ukroti je ovde, da bi mi je tamo opet dao. Spasi me, Gospode, i ucini me dostojnim carstva Tvoga. Ne pomeni bezakonja moja, ne razljuti se na drskost molitve moje. Daruj mi ono sto molim, i nastani se u meni, kao u svom obitalistu,[4] sa blagoslovenim Ocem Tvojim, u dan javljanja Tvoga.[5] Daruj mi, Hriste, molitvu moju, jer Ti si jedini davalac zivota. Sakrij moja bezakonja od mojih prijatelja! Primi ove moje suze! Neka izadje pred Tebe plac moj!”[6] Ova rec, rec napojenog miloscu Bozijom, ona je klicanje.

Sluzite Gospodu u veselju, udjite pred Njega u radosti.[7] Dokle molitvu pokradaju tudje pomisli, dotle ce se podvig molitve ciniti sa trudom, sa bolom, sa primoravanjem sebe i nasiljem nad sobom, dotle se niko ko se tako moli ne pusta pred lice Bozije. A kada molitva pocne da se izgovara iz celog bica, tada se njen podvig preispunjava duhovnim nasladjivanjem. To nasladjivanje vuce podviznika ka podvigu, hrabri ga, osnazuje, zadrzava u podvigu; podvig molitve postaje najvazniji, neprestan, jedini podvig podviznika. U neizrecivoj radosti delatelji neprestane molitve stupaju duhom prema nevidljivom licu Bozijem, i staju pred lice Bozije. Oni stoje pred tim licem zato sto je neprozirna zavesa (tudje pomisli i mastanja) skinuta. Nema nikakve prepreke za gledanje! No Bog, koji se neobjasnjivo vidi cistotom srca, ostaje nevidljiv: Boga niko nije video nikad[8] zato sto je On beskrajno tanan, duhovan. Savrsenstvo Boga je uzrok Njegove nepristupnosti[9], ne samo u smislu da li ljudi mogu da ga vide, nego i da li mogu da ga pojme: Primrak je pod nogama Njegovim; Bog postavi tamu na skroviste Svoje, i prikloni nebesa i sidje, i usede na Heruvime i polete, polete na krilu vetrova.[10] Priklanjanjem nebesa i silazenjem sa njih nazvana je ovde kenoza, samoumanjenje Bozije velicine, Njegovo prilagodjavanje svojstvima tvari, a sve po Njegovoj svemoci i neizrecivoj blagosti. Bog silazi sa visine svog savrsenstva, kao da se umanjuje, da bi ucinio primetnim svoje svesveto dejstvo heruvimima i onim ljudima koji su, kao i heruvimi, sposobni za bogonosenje. Dejstvo Bozijeg Duha uporedicu sa kretanjem vetra ili sa kretanjem na krilima vetra da bih pokazao da je to dejstvo nematerijalno, dakle potpuno duhovno.

Dusi je svojstveno da se raduje i veseli cim oseti da je ozivela, da je izbavljena iz robovanja u kome su je drzali greh i pali duhovi, da ju je osenila Bozija blagodat, da ju je dejstvo te blagodati stavilo pred lice Bozije, da je uzdignuta u neporocno i blazeno sluzenje Bogu. Radost i veselje su tako silni da Sveti Duh poziva one koji su ih osetili da uskliknu. Kako da ne usklikne od radosti covek koji je oslobodjen, oziveo, dobio krila, vazneo se sa zemlje na nebo? Usklik je svojstven ljudskom duhu. Usklik je silan, ali duhovno: telo i krv nemaju i ne mogu imati u njemu ucesca. Njihovo samovoljno dejstvo iscezava; telo i krv postaju potcinjeni Bozijoj blagodati koja dejstvuje, sluze kao orudja u istinskom podvigu, i vise ne odvlace coveka u nepravilna stanja i dejstva.

Poznajte da je Gospod, On je Bog nas, On na je stvorio, a ne mi; a mi smo narod Njegov i ovce pase Njegove.[11] Onaj koji se moli Bogu necistom molitvom, taj ima mrtvo misljenje o Bogu, kao o Bogu nepoznatom i nevidljivom. A kada se oslobodi od pomisli koje ga otimaju i zarobljavaju, bice mu dopusteno da stane pred nevidljivo lice Bozije, i tada ce poznati Boga zivim, opitnim poznanjem. On poznaje Boga kao Boga.[12] Tada covek okrece oci uma na sebe i vidi da je delo, a ne samobitno bice, kako ljudi lazno vide sami sebe zato sto se nalaze u pomracenju i samoobmani; tada on postavlja sebe u onaj odnos prema Bogu u kome mora biti Njegovo delo, i saznaje da je obavezan da se pobozno pokorava Bozijoj volji i da je svesrdno ispunjava. Pasa Njegova je volja Bozija, otkrivena za ovce Njegove u Svetom pismu, i javljana u Njegovim nedokucivim sudovima.

Udjite na vrata Njegova u hvaljenju, u dvorove Njegove u himnama. Ispovedajte se Njemu, hvalite Ime Njegovo.[13] Sredstvo za dobijanje pristupa pred lice Bozije je smirenje. Smirenje su vrata Bozija, vrata u dvorove Bozije, u nerukotvorenu odaju i hram Boziji, u dom srca, u koji se Bog nastanio posredstvom tajne krstenja. To su vrata Njegova; njih otvara jedino prst Boziji. Pre otvaranja vrata daruje se ispovedanje, ispovedanje srca, ispovedanje iz sve duse. Ispovedanje je dejstvo smirenja. Ispovedanje je covekov izraz njegovog saznanja pred Bogom. To saznanje se javlja kada otvorimo svoje oci i pogledamo na sebe same zato sto je blagodat dotakla oci duse, pri cemu um raskida sa slepilom koje ga je do tada mracilo i lisavalo pravilnog, Bogu ugodnog gledanja samog sebe. Mi ispovedamo, ispovedamo od punoce ubedjenja – od takve punoce ubedjenja kakvom se izgovara i ispoveda Simvol vere – da smo pala bica, pritisnuta i onim grehom koji pripada celom ljudskom rodu i onim koji pripada svakom od nas pojedinacno. Mi slavimo Boziju pravednost, koja je izbacila nas prestupni rod iz raja na zemlju, osudila sve covecanstvo na trud i nevolju, i kaznjava svakog coveka pojedinacno za njegova pojedinacna sagresenja. Odmah nakon ispovedanja javlja se pribrana molitva. Ona je dar Boziji. Desnica tog dara uzima onoga koji se moli iz rasejanosti koja okruzuje i zarobljava, stavlja ga, bez imalo rasejanosti, pred lice Bozije u nerukotvorenom Bozijem hramu. Iz savrsenog smirenja i iz savrsene pokornosti Bozijoj volji radja se najcistija, sveta molitva. Ona ne moze drukcije da se rodi; ona ne moze da se rodi ni iz drugih delanja: tako grozdje raste na lozi, a ne na nekom drugom drvetu. Ta molitva je nazvana pevanjem zato sto je molitva duha sveta, tajanstvena pesma kojom se slavi Bog. Veliki Pavle je rekao: Ispunjavajte se Duhom, govoreci medju sobomu psalmima i himnama i pjesmama duhovnim, pjevajuci i pojuci Gospodu u srcu svome.[14] “Prosveti moje duhovne oci, otvori usta moja da se nauce recima Tvojim i razumevanju zapovesti Tvojih, da cine volju Tvoju, da Ti pevaju u srdacnoj ispovesti i da slave presveto ime Tvoje!”[15]

Jer je dobar Gospod, doveka je milost Njegova, i do narastaja i narastaja istina Njegova.[16] Kada pozna i ispovedi Boziju pravednost, kada proslavi sudove Bozije,[17] podviznik molitve stupa u poznanje beskonacne blagosti Bozije, nerazdvojne od Njegove pravednosti. U savezu Bozije blagosti i Bozije pravednosti otkriva se Njegova svesveta istina: milost i istina poljubise se, pravda i mir celivase se. U molitvu onoga koji se moli cistom molitvom[18] izliva se iz osecanja Bozije blagosti duhovna sladost koja pogruzava coveciji duh u bezdan smirenja i ujedno ga uznosi sa zemlje na nebo. Takav molitvenik je i najusamljeniji tihovatelj. Taj tihovatelj neprestano ostaje uz Boga zbog dejstva Boga u njemu, ostaje izvan sveta, izvan pomisli o prolaznom, izvan saosecanja prema prolaznom. Cim srce oseti Boga, cim oseti sve sto pripada Bogu, ono ozivi, a time i umre za svet, umre za sve sto je neprijateljsko Bogu i za sve sto je daleko od Boga. U toj smrti je zivot, i u toj pogibiji je spasenje. Amin.


NAPOMENE:

1. Ps 99, 1.

2. Uporedi sa Post 3,19.

3. Ps 34, 10.

4. Jn 14,23.

5. Jn 14,21.

6. Slovo 58. u slovenskom prevodu. Na ove reci prepodobnog Jefrema Sirina poziva se sveti Jovan Lestvicnik u svojoj Lestvici: “Ko se pre buduce rajske svetlosti udostojio takvog bestrasca kao onaj Sirijac? Ta David, toliko cuveni prorok, kaze Gospodu: Ostavi meda se odmorim (Ps 38,14). A ovaj podviznik Boziji kaze: ‘Prestani da me zapljuskujes valovima blagodati Tvoje”‘ (Spovo29, gl. 8). U stanje slicno ovde opisanom dosao je mladi monah Zaharija, kome je za smirenje bila darovana narocita, primetna blagodat Svetog Duha. Vidi: Nezaboravna kazivanja i Azbucni paterik. Sveti Jovan Lestvicnik govori:”Oganj, koji je sisao u srce, obnavlja molitvu. A kada ona ustane i uznese se na nebo, tada oganj silazi u odaju duse” (Pouka 27, 45). O duhovnoj toplini vidi u Slovu o Isusovoj molitvi (Asketski ogledi, tom II). Ta toplina na svom pocetku nije ista kao i ona u svojoj nedostiznoj punoci.

7.Ps 99,2.

8. Jn 1,18 Slicno: Mt 5, 8.

9. 1 Tim 6,16. “Zivi u svjetlosti nepristupnoj”, vidi objasnjenje Jovana Zlatoustog. Asketski ogledi, tom II, str. 751, izd. 1865. god.

10. Ps 17,10-12.

11. Pc 99,3.

12. Prep. Marko Podviznik, Dvesta poglavlja o duhovnom zakonu, poglavlja 13. i 14.

13. Ps 99,4.

14. Ef 5, 18, 19.

15. Jutarnja molitva posle 12 puta Gospode, pomiluj.

16. Ps 99, 5.

17. Ps 18,10. Sudovi Gospodnji su istiniti, ujedno opravdani.

18. Ps 84,10.

%d bloggers like this: