DUH MOLITVE POČETNIKA

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

DUH MOLITVE POČETNIKA

UVOD

Ovde iznosimo ucenje o tome kakva je molitva svojstvena pocetniku koji je tek poceo da ide ka Gospodu putem pokajanja. Osnovne misli izneli smo zasebno, sa ciljem da se na njih pri citanju obrati veca paznja, a i da se lakse zapamte. Citanje ovih misli napaja um istinom, a srce smirenjem, i zato moze da daje dusi odgovarajuce smernice u njenom molitvenom podvigu i posluzi kao pripremno zanimanje za takav podvig.

1. Molitva je uznosenje nasih moljenja Bogu.

2. Osnova molitve sadrzana je u tome da covek jeste palo bice. On tezi da dobije ono blazenstvo koje je imao pa izgubio – zato se i moli.

3. Pristaniste molitve je u velikoj milosti Bozijoj prema ljudskom rodu. Sin Boziji je radi naseg spasenja prineo sebe svome Ocu kao zrtvu milosti i pomirenja: na toj osnovi, ako zelis da se predas molitvi, odbaci sumnju i dvodusnost.[1] Ne reci sam sebi: “Gresnik sam; zar ce me Bog uslisiti?” Ako si gresnik, onda se upravo na tebe i odnose utesene Spasiteljeve reci: Nisam dosao da zovem pravednike no grjesnike na pokajanje.[2]

4. Pripreme za molitvu su: polugladan stomak, odsecanje briga macem vere, iskreno prastanje svih uvreda, blagodarenje Bogu za sve nevolje u zivotu, udaljavanje od sebe rasejanosti i mastanja, pobozni strah, kao nesto sto je coveku tako svojstveno da ima kada mu, po neizrecivoj dobroti Tvorca prema tvorevini, bude dopusteno da razgovara sa svojim Tvorcem.

5. Prve Spasiteljeve reci palom covecanstvu bile su: Pokajte se, jer se priblizilo Carstvo nebesko.[3] Zato, dok ne udjes u to Carstvo, kucaj na njegova vrata pokajanjem i molitvom.

6. Istinska molitva je glas istinskog pokajanja. Kada molitva nije ziva zato sto u sebi nema pokajanje, tada ona ne ispunjava svoje odredjenje, tada Bog ne mari za nju. On nece odbaciti duh skrusen, srce skruseno i unizeno.[4]

7. Spasitelj sveta naziva blazenim siromasne duhom,to jest one koji misle da su upravo oni najnizi, da su pala bica, i da su ovde, na zemlji, u izgnanstvu, izvan svoje istinske otadzbine – neba. Blazeni siromasni duhom koji se mole potpuno svesni svog siromastva, jer je njihovo Carstvo nebesko.[5] Blazeni koji placu u svojim molitvama od osecanja svog siromastva, jer ce se utesiti[6] blagodatnom utehom Svetog Duha, koja se sastoji u Hristovom miru i u ljubavi u Hristu prema svima bliznjima. Tada niko od bliznjih, ni najljuci neprijatelj, nije iskljucen iz zagrljaja ljubavi toga koji se moli; tada taj koji se moli biva pomiren sa svim najtezim prilikama zemaljskog zivota.

8. Uceci nas da se molimo, Gospod cini da dusa koja se moli postane slicna udovici: suparnik je vredja, i ona uporno dolazi nepristranom, pravednom sudiji da je odbrani.[7] Ne udaljavaj raspolozenje svoje duse od ove slicnosti. Neka tvoja molitva bude uporno zaljenje na greh koji nad tobom vrsi nasilje. Udubi se u sebe, raseci sebe pazljivom molitvom,i videces da i ti zivis kao udovac u pomenutom smislu pred Hristom, a sve zbog greha, tvog neprijatelja koji zivi u tebi i izaziva u tebi unutrasnju borbu i mucenje, i cinite tudjim Bogu.

9. “Sav dan,” – govori o sebi David – “sav dan zemaljskog zivota – postidjen hodih[8]; provodih ga u blazenom zaljenju zbog svojih grehova i nedostataka – jer se slabine moje napunise porugama, i nema isceljenja telu mome’.'[9] Slabinama je nazvano idenje putem zemaljskog zivota a telom covekovo moralno stanje. Na svakom koraku sve ljude na tom putu docekuje brojno kamenje spoticanja; moralno stanje ljudi ne moze se izleciti nikakvim sopstvenim sredstvima i naporima. Za nase isceljenje neophodna je Bozija blagodat, a ona isceljuje samo one koji priznaju da su bolesni. Siguran znak naseg istinskog priznanja da smo bolesni je nase brizno i neprestano prebivanje u pokajanju.

10. Sluzite Gospodu sa strahom, i radujte se Njemu sa trepetom,[10] govori prorok, a drugi prorok govori u ime Boga:na koga cu pogledati? na nevoljnoga i na onoga koje skrusena duha i ko drhti od moje rijeci.[11] Gospod pogleda na molitvu smirenih, i ne ponizi moljenje njihovo.[12] On daje zivot, to jest spasenje, onijem koji su skrusena srca.[13]

11. Bog odbacuje molitvu onoga koji se ne moli kao gresnik, makar stajao na samom vrhu lestvice vrlina.[14]

12. “Smatram da se nalazim u samoobmani svakog onog dana u kome ne placem zbog sebe”, rekao je jedan blazeni trudbenik istinske molitve.[15]

13. “Makar prolazili mnoge najuzvisenije podvige” – rekao je sveti Jovan Lestvicnik – “oni nisu ni istiniti ni plodni ako u njima nemamo bolno osecanje pokajanja.”[16]

14. Zaljenje u mislima zbog greha castan je dar Boziji;onaj koji to zaljenje nosi pobozno u svojim grudima i cuva ga kako dolikuje, taj nosi svetinju. Ono zamenjuje sve telesne podvige, u nedostatku snaga za njih.[17] Suprotno ovome, od snaznog tela pri molitvi se trazi trud; bez njega srce nece bitiskruseno, molitva ce biti nemocna i neistinita.[18]

15. Osecanje pokajanja cuva coveka koji se moli od svih lukavstava djavola: djavo bezi od podviznika i miomirisa smirenja kojim oni odisu. Miomiris smirenja radja se samo u srcu pokajnika.[19]

16. Prinosi Gospodu u svojim molitvama decije tepanje,prostu deciju misao – ne krasnorecivost, ne znanje. Ako se ne obratite – kao iz neznabostva i muhamedanstva, iz vase slozenosti i dvolicnosti i ne budete – rekao im je Gospod kao djeca, necete uci u Carstvo nebesko.[20]

17. Dete iskazuje placem sve svoje zelje: i tvoju molitvu neka uvek prati plac. I dok izgovaras reci molitve, i dok molitveno cutis neka plac iskaze tvoju zelju za pokajanjem i pomirenjem sa Bogom, tvoju izuzetno veliku potrebu za Bozijom miloscu.

18. Vrednost molitve zavisi iskljucivo od njene sadrzine, a ne od njene duzine: duzina je za pohvalu ako dovodi do sadrzine. Sadrzina uvek dovodi do duzine; duzina dovodi do sadrzine kada se covek revnosno moli.[21]

19. Sadrzina istinske molitve je dobra zato sto se um tokom molitve nalazi u pazenju i sto ga srce podrzava u tome.

20. Zakljucaj um u reci molitve koje izgovaras i sacuvaces ga u pazenju.[22] Imaj oci na ustima, ili ih zatvori:[23] time ces doprinositi sjedinjenju uma i srca. Izgovaraj recipolako i lakse ces zakljucati um u reci molitve: nijedna rec tvoje molitve nece biti izgovorena ako je pazenje nije ozivelo.

21. Dok se zakljucava u reci molitve, um privlaci srce da ga podrzi. Ta podrska koju srce pruza umu iskazuje se kroz umiljenje, tj. pobozno osecanje koje u sebi sjedinjuje zaljenje i tihu, krotku utehu.[24]

22. Molitva obavezno podrazumeva i krace cekanje[25]. Kada osetis suvocu, kamenosrdnost, ne ostavljaj molitvu zato sto ce radi tvog cekanja i podviga protiv bezosecajnosti srca sici na tebe Bozija milost sadrzana u umiljenju. Umiljenje je dar Boziji: ono se salje onima koji su trpeljivi u molitvi,[26] ono stalno raste u njima i vodi ih prema duhovnom savrsenstvu.

23. Dok se pazljivo moli pred nevidljivim Bogom, um mora i sam biti nevidljiv, kao lik nevidljivog Boga; um, dakle,ne treba ni u sebi, ni iz sebe, ni pred sobom da stvara bilo kakav lik – on mora biti potpuno nevidljiv. Drugim recima:um se mora potpuno kloniti mastanja, koliko god to mastanje izgledalo neporocno i sveto.[27]

24. Tokom molitve ne trazi ushicenja, ne pokreci svoje nerve, ne uzrujavaj krv. Naprotiv, zadrzi srce u dubokom miru u koji ga dovodi osecanje pokajanja – jer materijalni oganj,oganj pale prirode, Bog odbacuje. Tvoje srce ima potrebu da se ocisti placem pokajanja i molitvom pokajanja; a kada se ocisti, tada sam Bog salje u njega svoj svesveti duhovni oganj.[28]

25. Pazenje u molitvi dovodi nerve i krv u stanje mira,pomaze srcu da se pogruzi u pokajanje i da ostaje u njemu. Ni Boziji oganj ne narusava tisinu srca ako sidje u odaju srca onda kada su u njoj sabrani Hristovi ucenici – pomisli i osecanja uzeti iz Jevandjelja. Taj oganj ne opaljuje, ne raspaljuje srce, vec ga, naprotiv, orosava, hladi, izmiruje coveka sa svim ljudima i svim okolnostima, vuce srce u neiskazivu ljubav prema Bogu i bliznjima.[29]

26. Rasejanost potkrada molitvu. Onaj ko se pomolio rasejano, taj oseca u sebi neodredjenu prazninu i suvocu. Onaj ko se stalno moli rasejano, taj se lisava svih duhovnih plodova koje obicno radja pazljiva molitva i prihvata stanje suvoce i praznine. Iz tog stanja radja se hladnoca prema Bogu, uninije, pomracenje uma, oslabljenje vere, i od njih mrtvilo prema vecnom, duhovnom zivotu. A sve ovo zajedno siguran je znak da Bog takvu molitvu ne prima.

27. Mastanje u molitvi je stetnije od rasejanosti. Rasejanost cini molitvu besplodnom, a mastanje je uzrok laznih plodova: samoobmane i demonske prelesti, kako ih zovu sveti oci. Slike predmeta vidljivog sveta i u masti stvarane slike nevidljivog sveta ostavljaju traga u umu, zadrzavaju se u njemu, i tako ga cine u izvesnom smislu materijalnim, prevode ga iz Bozije zemlje Duha i Istine u zemlju materije i lazi. U toj zemlji srce pocinje da podrzava um, ali ne duhovnim osecanjem pokajanja i smirenja, vec telesnim osecanjem, osecanjem krvi i nerava, preuranjenim i haoticnim osecanjem nasladjivanja, toliko nesvojstvenog gresnicima, nepravilnim i laznim osecanjem prividne ljubavi prema Bogu. Ljudima koji si neiskusni u duhovnim opitima gresna i mrska ljubav izgleda kao sveta, a u stvari ona nije nista drugo do haoticno osecanje srca neociscenog od strasti, utonulog u nasladjivanje slavoljubljem i sladostrascem, dakle onim sto je masta izazvala. Takvo stanje je stanje samoobmanjivanja. Ako covek okleva u njemu, onda slike koje mu se javljaju postaju neobicno zive i privlacne. Cim se one pojave, srce pocinje da se nezakonito raspaljuje i nasladjuje, ili, kako kaze Sveto pismo, da postaje preljubnik.[30] Um smatra da je takvo stanje blagodatno, bozansko: tada je blizak prelaz u otvorenu demonsku prelest, pri kojoj covek gubi vlast nad sobom, postaje igracka i predmet ismejavanja lukavog duha. Bog se sa gnevom odvraca od mastalacke molitve koja dovodi coveka u takvo stanje. Nad onim ko se moli takvom molitvom zbiva se osuda Pisma: Molitva njegova da bude na greh.[31]

28. Odbacuj naizgled dobre pomisli i naizgled svetla znanja koji ti dolaze tokom molitve i odvlace od tebe molitvu.[32] Oni dolaze iz oblasti lazno nazvanog znanja, sedeci na slavoljublju kao konjanici na konjima. Njihova mracna lica su prekrivena zato da um onoga ko se moli ne bi mogao da prepozna u njima svoje neprijatelje. Mozemo, ipak, poznati dasu one neprijatelji i da dolaze iz oblasti gospodara ovoga sveta upravo po tome sto su neprijateljske molitvi, sto odvlace od nje um i odvode ga u robovanje i tesku pokornost, sto pustose dusu i ostavljaju je bez icega. Duhovni um, Bozijium, pomaze molitvi, usredsredjuje coveka u samog sebe, pogruzava ga u pazenje i u umiljenje, navodi na um pobozno cutanje, strah i divljenje, stvorene osecanjem Bozijeg prisustva i Bozije velicine. To osecanje u svoje vreme moze da postane toliko snazno da molitva za onoga ko se moli postane sud Gospodnji, sudjenje pred prestolom Njegovim pre Strasnog suda.[33]

29. Pazljiva molitva, daleka od rasejanosti i mastanja,jeste vidjenje Boga, koji privlaci sebi pogled uma i zelju srca. Tada um gleda tako sto zatvori telesne oci, i potpuno je zadovoljan tim nevidjenjem visim od svakog vidjenja. Razlog tog blazenog nevidjenja je beskonacna tananost i nedostiznost predmeta ka kome je gledanje upuceno. Nevidljivo Sunce istine – Bog, salje i zrake koje nisu vidljive, ali ih dusa lako oseti: one ispunjavaju srce cudesnim mirom, verom, hrabroscu, krotoscu, miloscu, ljubavlju prema bliznjima i Bogu.Na osnovu tih dejstava, vidljivih u unutrasnjoj kleti srca,covek pouzdano prepoznaje da je Bog primio njegovu molitvu, pocinje da veruje zivom verom i tvrdo se uzda u Onoga koji voli i kojeg volimo. To je pocetak ozivljavanja duse za Bogai blazenu vecnost.[34]

30. Plodovi istinske molitve su: sveti mir duse, sjedinjen sa tihom, bezglasnom radoscu, dalekom od mastanja,od uobrazenosti, od poriva i kretnji koji raspaljuju, zatim ljubav prema bliznjima, koja, radi ljubavi, ne razdvaja dobre od zlih, dostojne od nedostojnih, vec posreduje za sve pred Bogom, kao za sebe, kao za svoje sopstvene clanove. Iz takve ljubavi prema bliznjima sija najcistija ljubav prema Bogu.

31. Ti plodovi su dar Boziji. Dusa ih privlaci u sebe svojim pazenjem i smirenjem, cuva ih svojom vernoscu Bogu.

32. Dusa ostaje verna Bogu kada se udaljava od svake gresne reci, gresnog dela i gresne pomisli, kada se odmah kaje zbog onih sagresenja kojima se predala zbog svoje slabosti.

33. Da zaista zelimo da sticemo dar molitve dokazujemo strpljivim ostajanjem u molitvi pred vratima molitve. Za strpljenje i postojanost dobijamo dar molitve. Gospod – kaze Pismo – daje cistu molitvu onome koji se usrdno moli[35] strpljivo, sopstvenim naporom.

34. Pocetnicima su korisnije kratke i ceste molitve nego duge molitve izmedju kojih prodje dosta vremena.[36]

35. Molitva je najuzvisenije vezbanje uma.

36. Molitva je glava, izvor, majka svih vrlina.[37]

37. Budi mudar u svojoj molitvi. Ne trazi u njoj nista propadljivo i sujetno, i secaj se Spasiteljeve zapovesti:Istite najprije Carstvo Bozije i pravdu njegovu, i ovo ce vam se sve, to jest sve potrebno za prolazni zivot, dodati.[38]

38. Kada nameravas da nesto ucinis, ili kad nesto zelis, u teskim zivotnim okolnostima, obaraj svoju misao u molitvi pred Bogom: moli ono sto smatras da ti je potrebno i korisno, ali ispunjenje i neispunjenje tvoje molbe ostavljaj Bozijoj volji u veri i uzdanju u svemoc, u premudrost i dobrotu Bozije volje. Taj najbolji primer molitve darovao nam je Hristos, koji se u Getsimanskom vrtu molio da ga mimoidje Njemu odredjena casa. Ali ne moja volja – zavrsio je On svoju molitvu Ocu – no Tvoja neka bude.[39]

39. Prinosi Bogu smirenu molitvu za vrline i pobozne podvige koje cinis, ociscuj ih, usavrsavaj molitvom i pokajanjem. Govori o njima u svojoj molitvi ono sto je pravedni Jov govorio svakoga dana u svojoj molitvi o svojoj deci: Moze biti da su se ogrijesili sinovi moji i pohulili na Boga u srcu svom.[40] Lukava je zloba: neprimetno se mesa sa vrlinom, oskrnavljuje je i truje.

40. Odbaci sve da bi nasledio molitvu, i, podignut sa zemlje na krst samoodricanja, predaj Bogu svoj duh, dusu i telo, a od Njega primi svetu molitvu, koja, po ucenju apostola i vaseljenske Crkve, jeste dejstvo Svetog Duha u coveku kada se Duh nastani u coveku.[41]

ZAKLjUCAK

Ko ne haje za vezbanje u pazljivoj i pokajanjem rastvorenoj molitvi, taj je daleko od duhovnog napredovanja, daleko od duhovnih plodova – taj se nalazi u mraku mnogolikog samoobmanjivanja. Smirenje je jedini zrtvenik na kome je ljudima dozvoljeno da prinose molitvene zrtve Bogu, jedini zrtvenik sa kojeg Bog prima molitvene zrtve;[42] molitva je majka svih istinskih, bozanskih vrlina. Ne moze, ni u cemu ne moze da duhovno napreduje onaj koji je odbacio smirenje i nije se pobrinuo da stupi u sveti savez sa molitvom. Vezbanje u molitvi je zavet apostola: Molite se bez prestanka – govori apostol.[43] Vezbanje u molitvi je zapovest samog Gospoda, zapovest sjedinjena sa obecanjem: Istite, i dace vam se; trazite, i naci cete; kucajte, i otvorice vam se.[44]

Molitva nece zadremati, nisi ce zaspati[45] dok ne pokaze onome koji nju voli i stalno se vezba u njoj stan vecnih naslada, dok ga ne uvede u nebo. Tamo ce se ona preobraziti u neprestanu zrtvu blagodarnosti. To blagodarenje neprestano ce prinositi i neucutno izgovarati Boziji izabranici od neprestanog osecanja blazenstva u vecnosti, izniklog ovde, na zemlji i u vremenu, iz semena pokajanja koje je posejala pazljiva i usrdna molitva. Amin.


NAPOMENE:

1. Jak 1, 68.

2. Mt 9,13.

3. Mt 4.17.

4. Ps 50, 19.

5. Mt 5, 3.

6. Mt 5,4.

7. Lk 18, 18.

8. Ps 37, 7.

9. Ps 37, 7, 8.

10. Pc 2, 11.

11. Ic66,2.

12. Ps 101,18.

13. Ic 57,15.

14. Sveti Isak Sirijski, Slovo 55.

15. Jeroshimonah Atanasije, tihovatelj u zvoniku Svenskog manastira Orlovske eparhije, izgovorio je ove reci jednom strancu koji ga je posetio 1829. godine.

16. Lestvica, Pouka 7, gl. 64, po izdanju Moskovske duhovne akademije, 1851. godine.

17. Sveti Isak Sirijski, Slovo 89.

18. Sveti Isak Sirijski, Slovo 11.

19. Prepodobni Grigorije Sinait, O prelesti, kao i o mnogim drugim predlozima.Dobrotoljublje, tom 1. “Kada djavo vidi”, govori sveti Grigorije, “da neko zivi sa placem, on ne prebiva u njemu, jer se boji posledice placa zvane smirenje.”

20. Mt. 18,3; Lestvica, Pouka 28, gl. 9

21. Prepodobni Meletije, koji se podvizavao na Galilejskoj gori, Pesma o molitvi; Lestvica, Pouka 28, gl. 21.

22. Lestvica, Pouka 28, gl. 17.

23. Savet starca jeromonaha Serafima Sarovskog. O tome da je korisno moliti se zatvorenih ociju starac Serafim Sarovski je govorio u svojoj Pouci 11, O molitvi, Moskva, izdanje 1844. godine.

24. Prepodobni Marko Podviznik, O onima koji misle da se opravdaju delima, gl. 34. Dobrotoljublje, tom 1.

25. Prepodobni Grigorije Sinait, Kako bezmolvnik treba da sedi i tvori molitvu, Dobrotoljublje, tom 1.

26. Rim 12, 12 i Kol 4,2.

27. Prepodobni Kalist i Ignjatije, O bezmolviju i molitvi, Slovo 73, Dobrotoljublje, tom 2, i Lestvica, Pouka 28, gl. 42.

28. Lestvica, Pouka 28, gl. 45.

29. Prepodobni Maksim Kapsokalivit, Beseda sa prepodobnim Grigorijem Sinaitom, Dobrotoljublje, tom 1.

30. Ps 72, 27.

31. Ps 108,7; i: Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, Prvi nacin molitve kod prepodobnog Sinaita, l. 131. Dobrotoljublje, tom 1.

32. Lestvica, Pouka 28, gl. 59.

33. Lestvica, Pouka 28, gl. 1.

34. Pomenuta pesma prepodobnog Meletija, Slovo o skrivenom delanju Teolipta, mitropolita filadelfijskog, Dobrotoljublje, tom 2.

35. 1 Cap 2, 9.

36. Sveti Dimitrije Rostovski, deo 1, Unutrasnji covek, gl. IV.

37. Prepodobni Makarije Veliki, Beseda 3, gl. 1; Lestvica, zaglavlje Pouke 28.

38. Mt 6, 33. Sveti Isak Sirijski, Slovo 5.

39. Lk 22,42.

40. Jov 1, 5.

41. Rim 8,26. Sveti Isak Sirijski, Slovo 21. “Ko je dostigao (neprestanu molitvu), taj je dostigao vrhunac vrlina i postao stan Svetog Duha”, rekao je sv. Isak.

42. Misljenje prepodobnog Pimena Velikog, Azbucni paterik.

43. 1 Sol 5,17.

44. Mt 7,7.

45. Ps. 120, 4.

%d bloggers like this: