SLOVO O MOLITVI USTIMA I GLASOM

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

SLOVO O MOLITVI USTIMA I GLASOM

Niko od onih koji zele da napreduju u molitvi neka se ne usudjuje da olako pomisli i zakljuci da je molitva koja se izgovara ustima i glasom uz paznju uma malo znacajno i postovanja nedostojno delanje. Ako sveti oci kazu da je neplodna svaka ona molitva ustima i glasom koja nije sjedinjena sa pazenjem, iz toga se ipak ne moze zakljuciti da su oni odbacivali ili ponizavali i samu molitvu ustima. Ne! Oni samo zahtevaju uz nju i pazenje. Pazljiva molitva ustima i glasom je osnov i uzrok molitve uma. Pazljiva molitva ustima i glasom je ujedno i molitva uma. Naucimo najpre da se pazljivo molimo molitvom ustima i glasom: tada cemo lako nauciti da se molimo i samim umom u tihovanju unutrasnje kleti.

Molitvu ustima i glasom pokazalo nam je Sveto pismo; primer i za nju i za glasno pojanje dao nam je sam Spasitelj, dali su nam sveti apostoli po prejemstvu od Gospoda. I otpojavsi hvalu, po zavrsetku Tajne vecere, kazuje sveti jevandjelist Matej o Gospodu i njegovim apostolima, izidjose na goru Maslinsku.[1] Gospod se molio pred Lazarevo vaskrsenje, i sav narod je cuo – svi su culi cudo molitve nad covekom koji je vec cetiri dana bio u grobu.[2] Molili su se u tamnici zatoceni sveti apostol Pavle i njegov saputnik Sila i slavili Gospoda, a ostali suznji su ih slusali. Odjednom, usred njihove molitve, nastade veliki zemljotres, takoda se potresose temelji tamnice; i odmah se otvorise sva vrata i svima spadose okovi.[3] Molitva svete Ane, majke proroka Samuila, koju su sveti oci cesto navodili kao obrazac molitve, nije bila jedino u umu. Ana – govori Pismo – govorase u srcu svojem, usta joj se samo micahu, a glas joj se ne cujase.[4] Ta molitva nije bila molitva glasom, ali je bila iz srca, pa je samim tim bila i molitva ustima. Sveti apostol Pavle kaze da je molitva ustima plod usana, i zavetuje da prinosimo Bogu zrtvu hvale, tojest, plod usana koje ispovedaju ime Njegovo[5] zapoveda da govorimo medju sobom u psalmima i himnama i pjesmama duhovnim, i u moljenju glasom i ustima i u pesmopojanju, pjevajuci i pojuci Gospodu u srcu svome.[6] On osudjuje nepaznju u molitvi ustima i glasom. Jer ako truba da nejasan glas – govori on – ko ce se pripremiti za boj? Tako i vi, ako recete jezikom nerazumljivu rijec, kako ce se znati sta govorite? Jer cete govoriti u vjetar.[7] Iako je apostol uputio ove reci upravo onima koji se mole i javljaju opomene Svetog Duha na stranim jezicima, sveti oci ih sa pravom primenjuju i na one koji se nepazljivo mole. Ako se neko moli bez pazenja, i zato ne razume reci koje izgovara, sta je on, zaista, samom sebi nego stranac?

Oslanjajuci se na ovo, prepodobni Nil Sorski govori: “Ako se molis glasom i ustima, bez pazenja, znaj da se molis u vetar, a ne Bogu.”[8] Cudna je tvoja zelja da te Bog cuje, kada ti samog sebe ne cujes”, govori sveti Dimitrije Rostovski, navodeci reci svetog mucenika Kiprijana Kartaginskog.[9] A upravo se ovo desava onima koji se bez paznje mole ustima i glasom: oni toliko ne cuju sebe, toliko dopustaju sebi da budu rasejani, mislima se tako daleko udaljavaju od molitve u druge stvari da im se cesto desava da se najednom zaustave jer su zaboravili sta su citali; ili pak pocinju da citaju reci iz drute, a ne iz svoje molitve, iako je otvorena knjiga pred njihovim ocima. Kako da ne osudjuju sveti oci takvu nepazljivu, rasejanoscu ozledjenu, unistenu molitvu! “Paznja mora biti onoliko neodvojiva od molitve”, govori sveti Simeon Novi Bogoslov, “i onoliko povezana sa molitvom koliko su telo i dusa povezani: oni ne mogu biti razdvojeni, ne mogu biti jedno bez drugoga. Paznja mora da predusrece neprijatelja i da budno, kao strazar, motri na njega; neka ona prva opominje na greh, neka se suprotstavlja lukavim pomislima koje prilaze srcu; a molitva neka dolazi nakon paznje, zato sto molitva odmah istrebljuje i umrtvljava sve lukave pomisli protiv kojih je pazenje prvo povelo borbu, posto pazenje samo ne moze da ih umrtvi. Od te borbe koju vode pazenje i molitva zavisi zivot i smrt duse. Ako posredstvom pazenja cuvamo molitvu cistom, tada napredujemo. Ako se pak ne trudimo da je cuvamo cistom, ako je ostavljamo nezasticenom, onda nju pogane lukave pomisli, a mi postajemo nepotrebni, lisavamo se napredovanja.”

Molitvu ustima i glasom, kao i svaku drugu, neizostavno mora da prati pazenje. Korist od molitve ustima pracene pazenjem je neizracunljiva. Od nje podviznik mora da pocne. Nju pre svih predaje sveta Crkva svojoj deci. “Osnov monaskog zivota je psalmopojanje”, rekao je sveti Isak Sirijski.[10] “Crkva je”, govori sveti Petar Damaskin, “sa dobrim i Bogu ugodnim ciljem prihvatila pesme i razne tropare zbog nemoci naseg uma, da bismo mi, nerazumni, privuceni sladoscu psalmopojanja, naizgled i protiv volje opevali Boga. One koji mogu da razumevaju i pazljivo procenjuju reci koje izgovaraju obuzima umiljenje, i tako, kao po lestvici, ushode u blage misli. Po meri napredovanja u navikavanju na bozanske misli, u nama se javlja bozanska zelja, i vuce nas da dostignemo ono sto nam je Gospod zapovedio: da razumemo poklanjanje Ocu u duhu i istini.”[11] Usta i jezik koji se cesto vezbaju u molitvi i citanju reci Bozije zadobijaju osvecenje, postaju nesposobni za praznoslovlje, za smeh, za izgovaranje lakrdijaskih, sramnih i pokvarenih reci. Hoces li da napredujes u molitvi uma i srca? Nauci se da slusas molitvu ustima i glasom: pazljiva molitva ustima sama po sebi prelazi u molitvu uma i srca. Hoces li da se naucis da brzo i snazno odgonis pomisli koje je zasejao zajednicki neprijatelj covecanstva? Odgoni ih kada si sam u keliji glasnom pazljivom molitvom, i izgovaraj njene reci polako i umilno. Pazljiva molitva ustima i glasom se razleze kroz vazduh – tada strah obuzima knezove koji vladaju u vazduhu, njihovi misici slabe, njihove mreze trule i raspadaju se! Pazljiva molitva ustima i glasom se razleze kroz vazduh – tada se sveti andjeli priblizavaju onima koji se mole i poju, uvrstavaju ih u horove, ucestvuju u njihovim duhovnim pesmama, a udostojeni su da to gledaju neki Boziji ugodnici, medju njima i nas savremenik, blazeni starac Serafim Sarovski. Mnogi veliki oci celog svog zivota vezbali su se u molitvi ustima i glasom, i pri tome obilovali darovima Duha. Uzrok takvog njihovog napredovanja bilo je to sto su sa njihovim glasom i ustima bili sjedinjeni i um, i srce, sva dusa, i celokupno telo; molitvu je izgovarala cela njihova dusa, sva njihova snaga, citavo njihovo bice, vasceli covek. Prepodobni Simeon Divnogorac je tokom noci citao ceo Psaltir.[12] Sveti Isak Sirijski spominje nekog blazenog starca koji se zanimao molitvenim citanjem psalama, i kaze da mu je bilo dopustano da oseca citanje jedino u toku same slave, posle cega je bozanska uteha tako snazno ovladavala njime da je danima ostajao u svetom zanosu ne osecajuci vreme, cak ni samog sebe.[13] Prepodobnog Sergija Radonjeskog je tokom citanja akatista Presvetoj Bogorodici posecivala Majka Bozija zajedno sa apostolima Petrom i Jovanom.[14] Pricaju da su iz usta prepodobnog Ilariona Suzdaljskog, dok je citao akatist u crkvi, izletale gotovo ognjene reci i sa neobjasnjivom silom delovale na prisutne.[15] Svetiteljeva molitva ustima bila je oduhovljena pazenjem i Bozijom blagodacu, koja je covekove grehom rastavljene snage sjedinjavala u jedno: zato je molitva odisala takvom natprirodnom silom i ostavljala tako cudesan utisak na slusaoce. Sveti muzevi su pesmom slavili Boga u ispovedanju srca;[16] pevali su i ispovedali su se Bogu nepokolebivo,[17] to jest, bez rasejanosti; psalmopevali su Bogu razumno.[18]

Moramo da naglasimo da u molitvama prepodobnih monaha prvih vremena i svih koji su zeleli da napreduju u molitvi pevanja u doslovnom smislu uopste nema, ili ima veoma malo, pa pod psalmopevanjem koje se pominje u njihovim zitijima i delima treba razumeti sasvim lagano, otegnuto citanje psalama i drugih molitava. Otegnuto citanje neophodno je radi ocuvanja strogog pazenja i izbegavanja rasejanosti. Takvo citanje je nazvano psalmopojanjem zato sto je otegnuto i slicno pevanju. Monasi su citali bez knjige; monasi tih vremena imali su pravilo da uce psaltir napamet; citanje psalama bez knjige narocito doprinosi pazenju. Takvo citanje – sad vise ne citanje, jer monah ne cita po knjizi; dakle, psalmopojanje u pravom smislu – moze se obavljati u mracnoj keliji, zatvorenih ociju, a to dvoje cuva od rasejanosti, dok svetla kelija, neophodna za citanje po knjizi, kao i samo gledanje u knjigu rasejavaju i odvlace um od srca prema spoljasnjosti. “Oni pevaju”, govori sveti Simeon Novi Bogoslov, “to jest mole se ustima.”[19] “Koji uopste ne pevaju”, govori prepodobni Grigorije Sinait, “dobro cine ako su u napredovanju, jer takvi ne treba da govore psalme, nego da cute i mole se bez prestanka.”[20] Citanjem u doslovnom smislu oci nazivaju citanje Svetog pisma i dela svetih otaca, a molitvom nazivaju pre svega Isusovu molitvu, takodje molitvu o cariniku, i druge veoma kratke molitve koje obilno zamenjuju psalmopojanje, sto je za pocetnike nepojmljivo i ne moze im se potpuno objasniti zato sto prevazilazi duhovno znanje i moze se objasniti jedino blazenim opitom.

Braco! Budimo pazljivi u svojim molitvama ustima i glasom, budimo pazljivi dok ih izgovaramo na sluzbama u crkvi i usamljeni u keliji. Ne ucinimo nase trudove i zivote u manastiru besplodnim nasom nepazljivoscu i nemarom u delu Bozijem. Poguban je nemar u molitvi! Proklet bio – govori Pismo – ko nemarno radi djelo Gospodnje.[21] Dejstvo ove kletve je ocigledno: potpuna neplodnost i bezuspesnost, bez obzira na dugogodisnje obitavanje u monastvu. U osnovu molitvenog podviga, najvaznijeg i sustinskog monaskog podviga, radi koga su svi ostali podvizi, polozimo pazljivu molitvu ustima i glasom, za koju milostivi Gospod u svoje vreme daruje nepokolebivom, strpljivom, smirenom podvizniku blagodatnu molitvu uma i molitvu srca. Amin.


NAPOMENE:

1. Mt 26, 30

2. Jn 11,41,42.

3. Dap 16, 26.

4. 1 Cam 1,13.

5. Jev 13,15.

6. Ef 5,19.

7. 1 Kop 14, 8, 9.

8. Predgovor za Dela sv. otaca o misaonom dlanju, cuvanju uma i srca i ostalom.

9. Unutrasnji covek, gl. 3.

10. Slovo 40.

11. Sveti Petar Damaskin, O trecem vidjenju, Dobrotoljublje, tom 3.

12. Njegovo zitije, Ceti minej, 24 maj.

13. Slovo 31.

14. Vidi zitije ovog prepodobnog.

15. Rukopisno zitije prepodobnog Ilariona Suzdaljskog.

16. Prva molitva na jutrenju: “Blagodarimo Ti, Gospode Boze nas, sto si nas podigao sa postelja nasih”, i ostalo.

17. Sesta molitva na jutrenju “Blagodarimo Ti, Gospode Boze” i ostalo.

18. Ps 46, 8.

19. Slovo o tri nacina molitve svetog Simeona Novog Bogoslova, Dobrotoljublje,tom 1.

20. Prepodobni Grigorije Sinait, Petnaest tava o bezmolviju, glava 8, Dobrotoljublje, tom 1.

21. Jep 48,10.

%d bloggers like this: