ČAŠA HRISTOVA

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

ČAŠA HRISTOVA

Iskala su dva ljubljena ucenika Hristova presto slave od Gospoda – On im je darovao casu svoju.[1]

Casa Hristova su stradanja.

Casa Hristova pruza na zemlji svojim pricasnicima ucesce u blagodatnom Carstvu Hristovom, priprema za njih na nebu prestole vecne slave.

Svi smo mi bez odgovora pred casom Hristovom; niko ne moze da se zali na nju, da je odbije: nju je prvi ispio Onaj koji je zapovedio da je probamo.

Drvo poznanja dobra i zla, ti si ubilo u raju nase rodonacelnike tako sto si ih sablaznilo prelestima culnog nasladjivanja i prelestima razuma. Hristos, Iskupitelj poginulih, doneo je na zemlju, palima i izgnanima, svoju spasonosnu casu. Gorcina te case unistava u srcu prestupnicko, ubistveno gresno nasladjivanje; iz nje obilno smirenje koje se neprestano toci umrtvljuje gordi telesni razum; ako je pijes sa verom i trpljenjem, onda ti se vraca vecni zivot, oduzet i oduziman od nas zbog toga sto smo probali zabranjeni plod.

Casu Hristovu, casu spasenja, primicu.[2]

Casa se prima kada hriscanin podnosi zemaljske nevolje sa smirenoumljem, koje uzima iz Jevandjelja.

Sveti Petar je potegao noz i jurnuo da brani Gospoda, opkoljenog zlotvorima, ali najkrotkiji Gospod Isus rekao je Petru: Stavi nozu korice! Casu koju mi je dao Otac zar dajg ne popijem?[3]

I ti kada te opkole nevolje govori radi utehe i ukrepljenja svoje duse: Casu koju mi je dao Otac zar da je ne popijem?

Gorka je casa; pri samom pogledu na nju nestaju sva ljudska razmisljanja. Zameni razmisljanja verom, i ispij hrabro gorku casu: pruza ti je Otac sveblagi i premudri.

Casu nisu pripremili ni fariseji, ni Kajafa, ni Juda, ne pruzaju je Pilat i vojnici njegovi! Casu koju mi je dao Otac zar da je ne popijem?

Zlo smisljaju fariseji, izdaje Juda, Pilat naredjuje nezakonito ubistvo, izvrsavaju ga vojnici rimskog namesnika. Svi su oni pripremili sigurnu pogibiju sebi svojim zlodelima; ne pripremaj ti sebi pogibiju, isto toliko sigurnu, zlopamcenjem, zeljom za osvetom i zamisljanjem osvete, negodovanjem na svoje neprijatelje.

Otac nebeski je svemoguc, sve vidi: On vidi tvoje nevolje, i da nalazi da je potrebno i korisno da odvrati od tebe casu, On bi to sigurno uradio.

Gospod je – svedoce i Pismo i crkvena istorija – u mnogim slucajevima dopustao nevolje na ljubljene svoje, i u mnogim slucajevima otklanjao nevolje od ljubljenih svojih, saobrazno nedokucivim sudovima svojim.

Kada se pred tobom pojavi casa, ne gledaj na ljude koji ti je pruzaju: podigni svoje oci prema nebu u reci: Casu koju mi je dao Otac zar da je ne popijem?

Casu spasenja primicu. Ne mogu da odbacim casu, taj zalog nebeskih, vecnih blaga. Poucava me trpljenju apostol Hristov: Kroz mnoge nevolje valja nam uci u Carstvo Bozije.[4] Zar da odbacim casu, to sredstvo za dostizanje, za razvijanje tog carstva u sebi! Primicu casu, taj dar Boziji.

Casa Hristova je dar Boziji. Jer je vama darovano – pisao je veliki Pavle Filipljanima – za Hrista, ne samo da vjerujete u Njega, nego i da stradate za Njega.[5]

Ti primas casu, ocito, iz ruku covecijih. Sta te se tice da li pravedno postupaju ti ljudi ili nezakonito? Tvoje je da postupas pravedno, po obavezi Isusovog sledbenika: sa blagodarenjem Bogu, sa zivom verom da primis casu, i da je hrabro ispijes do dna.

Dok primas casu iz covecijih ruku, seti se da ona nije casa samo Nevinog, nego i Svesvetog. Kada se toga setis, ponovi, za sebe i za tebi slicne stradalnike gresnike, reci blazenog i razboritog gresnika koje je on izgovorio kada je bio raspet sa desne strane raspetog Bogocoveka: Mi… primamo po svojim djelima kao sto smo zasluzipi… Sjeti me se, Gospode, kada dodjes u Carstvu svome.[6]

Zatim se obrati ljudima i reci im (ako nisu u stanju da razumeju i prime tvoje reci, onda ne stavljaj ciste bisere smirenja pod noge onih koji ne mogu da ih procene, i reci mislju i srcem): “Blagosloveni ste vi, orudja pravde i milosti Bozije, blagosloveni od sada i doveka!”

Time ces samo ispuniti jevandjelsku zapovest koja govori: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu.[7]

Pomoli se za njih Gospodu da bi za uvrede i ponizavanja koje su ti naneli dobio prolazne i vecne nagrade, da bi to sto je ucinjeno nad tobom bilo na sudu Hristovom uracunato u vrlinu samim pociniocima.

Cak i ako tvoje srce nece da postupa tako, primoravaj ga, jer nebo mozes da nasledis jedino ako prisiljavas svoje srce da ispunjava jevandjelske zapovesti.[8]

Ako neces tako da postupas, onda neces biti sledbenik Gospoda Isusa Hrista. Pomno udji u sebe i razgledaj: da nisi nasao drugog ucitelja, da li si se njemu pokorio? Ucitelj mrznje zove se djavo.

Strasno zlodelo je vredjati, tlaciti bliznje; uzasan zlocin je ubistvo. No ako neko mrzi svoga gonitelja, klevetnika, izdajnika, ubicu, gaji zlopamcenje prema njima, sveti im se, onda je njegov greh veoma blizak njihovom grehu. Zaludu taj drugima pokazuje kako je on pravednik.

Svaki koji mrzi brata svojega jeste covjekoubica,[9] objavio je ljubljeni ucenik Hristov.

Ziva vera u Hrista poucava da primamo casu Hristovu: a casa Hristova uliva u srca svojih pricasnika nadu u Hrista; nada u Hrista daje srcu snagu i utehu.

Kakva je muka, kakva je adska muka zaliti se, roptati na odozgo predodredjenu casu!

Pred Bogom su gresni ropot, netrpeljivost, malodusnost, a narocito ocajanje – nakazna ceda prestupnickog neverovanja.

Gresan je ropot na bliznje: oni su orudja nasih stradanja; tim gresniji je ropot kada casa silazi nama pravo sa neba, od desnice Bozije.

Ako pijes casu i pri tom blagodaris Bogu, blagosiljas bliznje, onda si dospeo u sveti pocinak, u blagodatni mir Hristov, i od tada se nasladjujes u duhovnom raju Bozijem.

Nista ne znace sama po sebi privremena stradanja: mi im dajemo znacaj nasom privezanoscu za zemlju i za sve propadljivo, nasom hladnocom prema Hristu i vecnosti.

Trpis gorcinu i odvratni ukus lekova; trpis mucno secenje i paljenje delova tela; trpis dugotrajno izmaranje gladju, dugotrajnu vezanost za sobu; trpis sve to da bi vratio poljuljano zdravlje telu, koje ce se i kad ga iscelis opet neizbezno razboleti, neminovno umreti i istruliti. Pretrpi i gorcinu case Hristove, jer donosi isceljenje i vecno blazenstvo tvojoj besmrtnoj dusi.

Ako ti se cini da je casa nepodnosljiva, smrtonosna, onda znaj da te time ona izoblicava: kazes da si Hristov, a nisi Hristov.

Za istinske Hristove sledbenike casa Hristova je casa radosti. Svete apostole su izbili pred starcima judejskim, no oni su otisli iz Sinedriona radujuci se sto se udostojise da podnesu sramotu za Ime njegovo.[10]

Pravedni Jov je cuo gorke vesti. Vest za vescu stizala je da udara u njegovo tvrdo srce. Poslednja vest bila je najteza: sve sinove i sve kceri njegove zadesila je nasilna, iznenadna, okrutna smrt. Od silne zalosti pravedni Jov je razdro svoj plast, posuo glavu pepelom, a onda od dejstva u njemu zive pokorne vere pao na zemlju, poklonio se Gospodu i rekao: Go sam izasao iz utrobe matere svoje, go cu se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje.[11]

Poveri se u prostoti srca Onome koji je i kosu na glavi tvojoj svu izbrojao: On zna kolika treba da bude isceljujuca casa koja ce ti biti pruzena.

Cesto gledaj na Isusa: On je pred svojim ubicama kao bezglasno jagnje pred onima koji ga strizu; On je predat smrti kao krotka ovca na zaklanje. Ne skidaj s Njega oci – i razblazice tvoja stradanja nebeska, duhovna sladost; rane Isusove iscelice rane tvog srca.

Ostavite se toga – rekao je Gospod onima koji su hteli ga zastite u Getsimanskom vrtu, a onome koji je prisao da ga sveze iscelio je odseceno uho.[12]

Ili mislis – prigovorio je Gospod Petru koji je pokusao da nozem odvrati od Njega casu – da ne mogu umoliti sad Oca svoga da mi posalje vise od dvanaest legiona andjela?[13]

Za vreme nevolja ne isti pomoc coveciju; ne gubi dragoceno vreme, ne trosi snage svoje duse na trazenje te slabe pomoci. Ocekuj pomoc od Boga: na Njegov mig, u svoje vreme, prici ce ti ljudi i pomoci ce ti.

Cutao je Gospod pred Pilatom i Irodom, nije se uopste pravdao. I ti se ugledaj na to sveto i mudro cutanje kada vidis da ti tvoji neprijatelji sude sa namerom da te obavezno osude, da te sude samo zato da bi maskom suda prikrili svoje zle namere.

Kako god da se pred tobom pojavi casa – uz prethodno upozoravajuce postepeno gomilanje oblaka, ili pak najednom, nosena svirepim vihorom – govori za nju Bogu: “Da bude volja Tvoja.”

Ti si ucenik, sledbenik i sluga Isusov. Isus je rekao: Ko meni sluzi, za mnom neka ide, i gdje sam ja ondje ce i sluga moj biti.[14] A Isus je proveo zemaljski zivot u stradanjima: Njega su gonili od rodjenja do groba; Njemu je zloba od samih pelena Njegovih pripremila nasilnu smrt. Nije se zloba nasitila ni kad je dostigla cilj: upinjala se da i samo secanje na Njega zbrise sa lica zemlje.

Stazom prolaznih stradanja prosli su u blazenu vecnost za Hristom svi Njegovi izabranici. Mi ne mozemo da prebivamo zajedno sa njima u duhovnom stanju zato sto ostajemo u telesnim nasladama. Upravo zato Gospod neprestano predaje svojim ljubljenima casu svoju, njome podrzava u njima umrtvljenost za svet i sposobnost da zive zivotom Duha. Rekao je prepodobni Isak Sirijski: “Covek o kome se posebno brine Bog poznaje se po zalostima koje mu se neprestano salju.”[15]

Moli Boga da otkloni od tebe svaku napast, svako iskusenje. Ne treba se drsko bacati u more nevolja: u tome je gordo uzdanje u samog sebe. No kada nevolje dodju same po sebi, nemoj se uplasiti, nemoj pomisliti da su dosle slucajno, sticajem okolnosti. Ne, dopustio ih je nedokucivi promisao Boziji. Pun vere i njenih plodova – hrabrosti i velikodusnosti plovi neustrasivo kroz mrak i buru koja zavija prema mirnoj luci vecnosti jer te nevidljivo vodi sam Isus.

Poboznim i dubokim razmisljanjem izuci molitvu koju je Gospod prinosio Ocu u Getsimanskom vrtu u preteskim trenucima pred Svoja stradanja i krsnu smrt. Tom molitvom docekuj i pobedjuj svaku nevolju. Oce moj – molio se Spasitelj – ako je moguce, neka me mimoidje casa ova; ali opet ne kako ja hocu, nego kako ti.[16]

Moli se Bogu da udalji od tebe napasti, i ujedno se odrici svoje volje, kao gresne volje, slepe volje; predaj sebe, svoju dusu i telo, svoje i sadasnje i buduce okolnosti, predaj bliske srcu bliznje tvoje svesvetoj i premudroj volji Bozijoj.

Bdite i molite sgda ne padnete u napast; jer je duh srcan, ali je tijelo slabo.[17] Kada te skole nevolje, moras cesce da se molis da bi privukao sebi narocitu blagodat Boziju. Jedino pomocu narocite blagodati mozemo da satiremo sve prolazne nesrece.

Kada dobijes odozgo dar trpljenja, pazljivo strazi nad sobom da bi sacuvao, da bi zadrzao uz sebe blagodat Boziju. Nece se tada greh neprimetno prikrasti u duiku ili telo, ni odgoniti od nas blagodat Boziju.

Ako pak zbog nemara i rasejanosti pustis u sebe greh, narocito onaj kome je tako sklono nase slabo telo, koji pogani i telo i dusu, onda ce blagodat odstupiti od tebe, ostavice te samog, ogoljenog. Tada ce nevolja, dopustena radi tvog usavrsavanja i spasenja, surovo napasti na tebe, potresce te tugom, uninijem, ocajem, jer imas dar Boziji ali ne i potrebnu poboznost prema daru. Pohitaj da iskrenim i odlucnim pokajanjem povratis srcu cistotu, a cistotom dar trpljenja, jer on, kao dar Duha Svetoga, pociva jedino u cistima.

Sveti mucenici su pevali radosnu pesmu u peci uzarenoj, i dok su isli po klinovima, po ostrici maca, dok su sedeli u kotlu kljucale vode ili ulja. Tako ce ciniti i tvoje srce: kad privuce sebi molitvom blagodatnu utehu, i dok bude cuvalo tu utehu strazenjem nad sobom, ono ce i u ljutim nesrecama i nevoljama pevati radosnu pesmu zahvalnosti i blagodarenja Bogu.

Ociscen casom Hristovom, um postaje svedok duhovnih vidjenja: on pocinje da vidi sveobuhvatni, za telesne umove nevidljivi promisao Boziji, da vidi zakon propadljivosti u svemu propadljivom, da vidi svima blisku, neobuhvatnu vecnost, da vidi Boga zbog velikih dela Njegovih – u stvaranju i obnovi sveta. Zemaljski zivot mu izgleda kao kratkotrajno stranstvovanje, njegova dogadjanja kao snovidjenja, njegova blaga kao kratkotrajna opticka varka, kratkotrajno, pogubno sablaznjavanje uma i srca.

Kakav je plod privremenih nevolja, koji one donose radi vecnosti? Kada je svetom apostolu Jovanu bilo pokazano nebo, jedan zitelj neba upitao ga je, pokazujuci nebrojeno mnostvo naroda, svetlog, obucenog u haljine bele, koji je pred prestolom Bozijim slavio svoje spasenje i blazenstvo: Ovi obuceni u bijele haljine, ko su, i od kuda dodjose? I rekoh mu: Gospodaru moj, ti znas. I rece mi: Ovo su oni koji dodjose iz nevolje velike, i oprase hanjine svoje i ubijelise ih u krvi Jagnjetovoj. Zato su pred prestolom Bozijim, i sluze mu dan i noc u hramu njegovom; i Onaj koji sjedi na prestolu obitavace na njima. Nece vise ogladnjeti, niti ce vise ozednjeti; i nece ih peci sunce, niti kakva zega. Jer Jagnje, kojeje nasred prestola, napasace ih i vodice ih na izvore voda zivota; i ubrisace Bog svaku suzu sa ociju njihovih.[18]

Otudjenje od Boga, vecna muka u paklu, vecno opstenje sa djavolima i djavolu slicnim ljudima, plamen, studen, mrak pakla – to je dostojno da se naziva nevoljom! To je zaista nevolja velika, uzasna, nepodnosljiva.

Do velike, vecne nevolje dovode zemaljske naslade.

Od te nevolje zasticuje, spasava casa Hristova kada se ona pije sa blagodarenjem Bogu, sa slavoslovljenjem sveblagog Boga, koji u gorkoj casi privremenih nevolja pruza coveku svoju bezgranicnu, vecnu milost.


NAPOMENE:

1. Mt 20, 23.

2. Ps 115,4.

3. Jn 18, 11.

4. Dap 14, 22.

5. Flp 1,29.

6. Lk 23, 41,42.

7. Mt 5,44.

8. Mt 11, 12.

9. 1 Jn 3, 15.

10. Dap 5,41.

11. Jov 1,21.

12. Lk 22,51.

13. Mt 26, 53.

14. Jn 12, 26.

15. Slovo 35.

16. Mt 26, 39.

17. Mt 26,41.

18. Otk 7, 13-17.

%d bloggers like this: