POSLANICA BRAĆI SERGIJEVE PUSTINjE IZ BABAJEVSKOG MANASTIRA

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

POSLANICA BRAĆI SERGIJEVE PUSTINjE IZ BABAJEVSKOG MANASTIRA

Veoma ljubljeni oci i braco!

Blagodarim vam sto ne zaboravljate mene gresnog, sto gajite ljubav prema meni. Blagoslov Boziji neka pociva nad vama, i nad svima koji preplivavaju more zivota sa ciljem da se spasu, da stignu u Bozije pristaniste. Za one koji gledaju jedino na koristi, prednosti i naslade prolaznog sveta nemam reci.

Dok sam putovao iz Sergijeve pustinje, preko Moskve, u Babajevski manastir, posetio sam mnoge monaske obitelji i opitno video ono sto sveti oci opisuju u svojim bogonadahnutim knjigama. Video sam da u svakom mestu, i u bezljudnoj pustinji, i u bucnoj masi ljudi, oni hriscani koji se udubljuju u rec Boziju i nastoje da je ostvaruju zivotom ispunjavaju svoje misice – um i srce – svime sto je potrebno za put u blazenu vecnost. Suprotno ovome, oni koji ne haju za vezbanje u reci Bozijoj, za ispunjenje svetih Bozijih zapovesti ostaju u zalosnom mraku greha, u ropstvu greha, u potpunoj neplodnosti, iako zive u dubokoj pustinji. Pustinozice nesjedinjeno sa duhovnim zanimanjima odgaja, goji, jaca gresne strasti.[1] Tako nasuce sveti oci; tako zaista i jeste. Rec Bozija je zivot vecni: ko se hrani ovim, zivjece vavijek.[2] Gde god se covek hranio recju Bozijom, u pustinji, ili u masi ljudi, svuda rec Bozija cuva svoje sveto svojstvo: svojstvo vecnog zivota. Stoga nikakvo mesto ne sprecava taj vecni zivot da predaje svome pricasniku duhovni zivot, jedini istinski zivot. Dok sam bio sa vama, uvek sam vas opominjao, poticao da se zanimate recju Bozijom: Ona moze da daruje nasoj bucnoj obitelji dobro svojstvo usamljene obitelji – ona moze da izgradi duhovnu ogradu oko nase obitelji koja nema materijalne ograde. Ta duhovna ograda bice cvrsca i visa od svake ograde napravljene od cigle i kamena; nikakav porok nece prodreti u nasu obitelj, nikakva vrlina nece se izgubiti iz nje. Sada, daleko od vas, ne nalazim nista bolje do da vam pismeno ponovim ono sto sam vam usmeno govorio. Braco! Ne provodite svoj zivot u praznim zanimanjima; ne procerdavajte kratki zemaljski zivot, koji nam je dat radi vecnih tekovina. On ce projuriti, proletece, i nece se vratiti; gubitak tog zivota je nenadoknadiv; provoditi ga u sujetama i igrarijama znaci lisiti sebe blazene vecnosti, koju nam je Bog pripremio. Upotrebite ga na izucavanje blage i savrsene volje Bozije, izlozene u nepovredivom Svetom pismu. Meni nije dosadno – rekao je sveti apostol – pisati vam jedno isto, a vama je ukrepljenje.[3]

Kada mi milostivi Gospod podari odredjeno poboljsanje mog telesnog zdravlja i udostoji me da vidim vasa lica, kao lica svetih andjela, i tada ce moja rec biti ista kao i ranije. I ranije sam vas podsticao da trpite u utocistu koje nam je Bog dao, i da tako trazite duhovni mir u reci Bozijoj, da se ne predajete sujetnim pomislima i mastarijama, jer one obecavaju da ce pruziti mir, a oduzimaju ga. “Dobri deo bezumnoga je mali u njegovim ocima”[4], rekao je veliki Isak. Suprotno ovome, u dusi koja sa blagodarnoscu prima Bozije darove raste cena tih darova. Tako govorim o nasem pristanistu – Sergijevoj pustinji. Blagodarenje Bogu za to pristaniste moze da ucini pristaniste tihim, najprijatnijim; uznemireni pogledi ropota i nezadovoljstva prenose svoj nemir, svoj mrak i na ono radi cega bi, posteno govoreci, trebalo blagodariti, proslavljati Boga.

Ako drvo rasadjujemo sa jednog mesta na drugo, ono gubi svoju snagu bez obzira na to sto je po prirodi snazno, gubi mogucnost da donosi plodove. U trpljenju svome spasavajte duse svoje – zapovedio je Gospod, nas ucitelj.[5] On je objavio da se rod donosi u trpljenju.[6] On je objavio: Ko pretrpi do kraja, taj ce se spasti;[7] ako li odstupi, nece biti po volji dusi mojoj.[8]

Uranjam u sagledavanje njive Hristove. Koliko je na njoj posejano semena, koliko je izniklo klasova! Kako se predivno zelene, kako utesno i nasladjujuce sume ti klasovi dok se talasaju na vetru. Stize za to klasje vreme zrelosti, vreme zetve; oni ostavljaju polje na kome su se rodili i odrasli, a onda se sakupljaju na gumnu, suse se, odvajaju se od slame, kukolja i pleve. Upravo takav je nas zivot. Koliko je potrebno raznih preturanja da 6i covek video svu sujetnost sveta, svu njegovu nistavnost, da bi, napokon, dostigao to gumno, to jest nedra svete obitelji. Tesko, plodonosno zrno, koliko god ga vejali, uvek pada na gumno, a kukolj i slaba, prazna, laka zrna vetar odnosi sa gumna. Sve to prazno u prvi mah izgleda kao oblak, kao nesto znacajno, zatim postaje redje, gubi se iz vida, nestaje. Nevolje koje se srecu u drustvu ne mogu biti opravdanje malodusnosti. Zivot i mesto bez nevolja na zemlji nisu nista drugo do neostvariva masta koju istu umovi i srca daleki od Bozije svetlosti, obmanuti demonima. Nama je zapovedjeno da istemo duhovni mir u uzajamnom nosenju nemoci. Ne izvrsava se Hristov zakon promenama mesta; mesta menjamo jedino zbog osudjivanja bliznjih. Ne! Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov.[9] Od ispunjenja Hristovog zakona bezi svaki onaj koji bezumno trazi mesto bez nevolja. Mesto i zivot bez nevolja postoji jedino na nebu: otuda pobjeze svaka zalost i uzdisanje.[10] Zemlja je mesto uzdisanja; blazeni su oni koji uzdisu na njoj: oni ce se utesiti na nebu. Mesto i zivot bez nevolja nasao je onaj cije je srce naslo smirenje i smirenjem uslo u trpljenje.

Svemu ovome, svemu blagom i spasonosnom uci nas rec Bozija. Zato sam Gospod zapoveda, svi proroci i apostoli, svi sveti oci opominju, zapovedaju, mole da stalno prebivamo u reci Bozijoj, tom izvoru svih dobara, tom zivotu, toj svetlosti na zemlji, dolini placa, gladi, tame, smrti. I svjetlost svijetli u tami, i tama je ne obuze.[11] Vodjen zrakom te svetlosti izlazi stranac zemaljski na pasu spasonosnu, duhovnu; odavde otpocinje vecni zivot. Primite, braco, moje reci, i znajte da nisu nista drugo do odjek ucenja svih svetih. Tako pustinjska, bezljudna pecina – stan gadova i svega necistog – ponavlja svojim ehom nadahnute zvuke Gospodnjih pesama.

Za vase svete molitve moli i predaje se vasim svetim molitvama

Arhimandrit Ignjatije.

Nikolajevsko-babajevski manastir, 1847. godine.


NAPOMENE:

1. Prepodobni Kasijan Rimljanin, O gnevu, Dobroljoljublje, tom 4.

2. Jn 6,51.

3. Flp 3,1.

4. Slovo 2.

5. Lk 21,19.

6. Lk 8,15

7. Mt 24,13.

8. Jev 10, 38

9. Gal 6,2.

10. Vidi: Ic 35, i Is 51.11.

11. Jn 1,5.

Published in: on Listopad 20, 2008 at 4:10 am  Komentari isključeni za POSLANICA BRAĆI SERGIJEVE PUSTINjE IZ BABAJEVSKOG MANASTIRA  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: