SAVJEST

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

SAVJEST

Savest je osecanje ljudskog duha, izostreno, svetlo, koje razlikuje dobro od zla.

To osecanje razlikuje dobro od zla jasnije nego um.

Teze je sablazniti savest nego um.

Savest se dugo bori i protiv sablaznjenog uma, potpomognutog greholjubivom voljom.

Savest je prirodni zakon.[1]

Savest je vodila coveka do pisanog Zakona. Palo covecanstvo je postepeno usvajalo nepravilan nacin misljenja o Bogu, o dobru i zlu: lazno nazvano znanje prenelo je savesti svoju nepravilnost. Pisani Zakon je postao neophodan za rukovodjenje prema istinskom bogopoznanju i prema bogougodnoj delatnosti.

Hristovo ucenje, zapecaceno svetim krstenjem, isceljuje savest od lukavstva kojim ju je zarazio greh.[2] Nama vraceno pravilno delovanje savesti odrzavamo, uzdizemo tako sto sledimo Hristovo ucenje.

Zdravo stanje i pravilno delovanje savesti moguce je jedino u krilu Pravoslavne crkve, zato sto svaka prihvacena nepravilna misao utice na savest: udaljava je od pravilnog delovanja.

Grehovi ucinjeni od svoje volje pomracuju, zatupljuju, zaglusuju, uspavljuju savest.

Svaki greh neociscen pokajanjem ostavlja stetan utisak na savest.

Moze nekom izgledati da stalni i slobodno zeljeni gresni zivot umrtvljuje savest.

Umrtviti savest nije moguce. Ona ce pratiti coveka do strasnog suda Hristovog: tamo ce razotkriti svog neposlusnika.

Po tumacenju svetih otaca, covekov suparnik koji se pominje u Jevandjelju jeste savest.[3]

Tacno: ona jeste suparnik, jer se protivi svakom nasem protivzakonitom poduhvatu.

Odrzavaj mir sa tim suparnikom na svom putu prema nebu, za vreme zemaljskog zivota, da taj suparnik ne bi postao tvoj podmukli protivnik bas onda kada se bude resavala tvoja vecna sudbina.

Pismo govori: Istinit svjedok izbavlja duse.[4] Istiniti svedok je cista savest: ako dusa pazljivo slusa njene savete od prvih grehova do nastupanja smrti, ona ce je izbaviti i od vecnih muka posle smrti.

Ostrica noza ostri se kamenom, a savest se ostri Hristom: ona se prosvecuje upoznavanjem i izostrava ispunjavanjem jevandjelskih zapovesti.

Jevandjeljem prosvecena i izostrena savest detaljno i jasno pokazuje coveku njegova sagresenja, cak i najmanja.

Ne vrsi nasilje nad suparnikom – savescu! U protivnom ces biti lisen duhovne slobode: greh te zarobi i sveze. Zali prorok u ime Bozije zbog onih koji gaze savest, koji sami sebi rade o glavi: Pokori Jefrem svog suparnika, satre sud, jer od svoje volje ode za sujetnim[5]

Ostrica savesti je veoma nezna; treba je cuvati i cuvati. Ona se cuva kada covek izvrsava sve zahteve savesti, a narusavanje bilo kog njenog zahteva, zbog slabosti ili zanosa, spira se suzama pokajanja.

Ne misli ni o jednom grehu da je malo vazan: svaki greh je narusavanje Bozijeg zakona, protivljenje volji Bozijoj, gazenje savesti. Od besposlice, od naizgled sitnih sagresenja prelazimo postepeno na velike grehopade.

Pa sta je to? – zar je to veliki greh? – kakav je to greh? – to nije greh! – tako razmislja onaj koji ne haje za svoje spasenje, kada odluci da oproba Bozijim zakonom zabranjeno gresno jelo. Zasnivajuci svoje misljenje na takvom najmanje zasnovanom sudu, on neprestano gazi savest.

Njena ostrica se zatupljuje, njena svetlost gasne; u dusi se razlivaju mrak i hladnoca nemara i neosetljivosti.

Posle svega toga, neosetljivost postaje uobicajeno stanje duse. Cesto je ona i zadovoljna njim; cesto ga smatra stanjem ugodnim Bogu, mirom savesti, a ono je gubitak osecaja za svoju gresnost, gubitak osecaja blagodatnog, duhovnog zivota, uspavljivanje i slepilo savesti.[6]

U takvom stanju, u strasnom pomracenju i neosetljivosti, razni grehovi slobodno ulaze u dusu, grade u njoj jazbinu za sebe. Grehovi se zadrzavaju u dusi i tako prelaze u navike, jake toliko kao priroda, a ponekad i jace od prirode. Gresne navike nazivamo strastima. Covek to ne primecuje – a greh ga je neprimetno sa svih strana okovao, zarobio.

Ako si stalno prenebregavao opomene savesti i tako dopustio sebi da padnes u ropstvo greha, znaj da ces jedino uz izuzetno veliki trud, uz sadejstvo narocite pomoci Bozije, moci da raskines lance toga ropstva, da pobedis strasti koje su presle u naizgled prirodna svojstva.

Voljeni brate, sa svim mogucim pazenjem i revnoscu cuvaj savest.

Cuvaj savest prema Bogu: ispunjavaj sve Bozije zapovesti, kako one svima vidljive, tako i one svima nevidljive – vidljive i znane jedino samom Bogu i tvojoj savesti.

Cuvaj savest prema bliznjem: ne zadovoljavaj se samom pristojnoscu svog ponasanja prema bliznjima! Trazi od sebe da sama tvoja savest bude zadovoljna tim ponasanjem. Ona ce biti zadovoljna onda kada i tvoja dela, ali i tvoje srce zauzmu onaj odnos prema bliznjem koji je zapovedjen u Jevandjelju.

Cuvaj savest prema stvarima, i izbegavaj visak, raskos, nemar, i stalno opominji sebe da su stvari koje koristis dela Bozija, darovi Boziji coveku.

Cuvaj savest prema samom sebi. Ne smeci s uma da si lik i oblicje Boga, da si obavezan da pokazes taj lik, cist i svet, samom Bogu.

Jao, jao! ako Gospod ne raspozna svoj lik, ako ne nadje u njemu nikakvu slicnost sa sobom. On ce izgovoriti groznu osudu: Ne poznajem vas.[7] Nepotrebni lik bice bacen u neugasivi plamen pakla.

Beskrajna radost obuzece onu dusu na koju Gospod pogleda i prepozna u njoj slicnost sa sobom, uvidi u njoj onu lepotu koju joj je On, po svojoj beskrajnoj blagosti, pribavio prilikom stvaranja, obnovio i umnozio pri iskupljenju, i zapovedio dusi da je cuva u neporocnoj celosti udaljavanjem od svakog greha, drzanjem svih jevandjelskih zapovesti.

Neucutni cuvar koji ne gleda ko je ko i opominje na takvo udaljavanje i cuvanje – to je savest. Amin.


NAPOMENE:

1. Prepodobni ava Dorotej, Pouka 3, O savesti

2. Jev 10, 22.

3. Mt 5, 25.

4. Pric 14,25.

5. Os 5, 11 (prevod ovog stiha na srpski jezik je prevodiocev).

6. Lestvica, Pouka 18.

7. Mt 25, 12.

%d bloggers like this: