UČENjE O PLAČU PREPODOBNOG PIMENA VELIKOG

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

UČENjE O PLAČU PREPODOBNOG PIMENA VELIKOG[1]

Brat je pitao avu Pimena o tome kakvo delanje treba da ima monah. Ava je odgovorio: “Avraam, kada je dosao u obecanu zemlju, kupio je sebi grob, i od groba je poceo da vlada obecanom zemljom.” Brat je upitao kakvo znacenje ima grob. Ava je odgovorio: “To je mesto placa i jecaja.”

Sledeci izraz takodje pripada avi Pimenu: “Plac je dvojak: dela i cuva.”

Brat je pitao avu Pimena: “Sta da cinim sa mojim strastima, koje me ozlojedjuju?” Starac mu je rekao: “Placimo svom snagom pred dobrotom Bozijom dok nam ona ne ucini milost.”

Brat je pitao avu Pimena: “Sta da cinim sa svojim gresima?” Starac je rekao: “Onaj koji zeli da se izbavi od grehova koji zive u njemu, placem se izbavlja od njih, i koji zeli da ne upada ponovo u grehe, placem se izbavlja od upadanja u njih. To je put pokajanja, koji su nam predali Pismo i oci, koji su rekli: ‘Placite! Drugog puta, osim placa nema.1”

Jednom je ava Pimen, prolazeci kroz Egipat, ugledao zenu kako sedi na grobu i gorko place. Tada je on rekao: “Ako bi se iz citavog sveta okupili da je tese, ne bi mogli odvuci njenu dusu od placa. Tako i monah treba postojano da ima plac u sebi.”

Jednom je prepodobni Pimen isao sa avom Anuvom po okolini grada Diolka. Ugledavsi tamo zenu, kako se kida i gorko place nad grobom, oni su se zaustavili da je cuju. Zatim, malo otisavsi, sreli su prolaznika, i sveti Pimen ga je pitao: “Sta se dogodilo sa tom zenom? Ona tako gorko place.” Prolaznik je odgovorio: “Umrli su joj muz, sin i brat.” Tada je ava Pimen, obracajuci se avi Anuvu, rekao:

“Tebi govorim: ako covek ne umrtvi sve svoje plotske zelje, i ne stekne takav plac: on ne moze biti monah. Sav zivot monaha – jeste plac.”

Starac je rekao: “Plac cini poucavanje (dusevno delanje, dusevni podvig) monaha. Ako nema placa, nemoguce je sacuvati se od rastrojstva i pometnje.” Ja sam odgovorio: “Kada sam ja u keliji, plac prebiva sa mnom: ako pak neko dodje kod mene, ili ja izadjem iz nje, vise ga ne nalazim.” Na to je starac rekao: “To je zato sto ti nisi usvojio plac, nego kao da ti je bio dat na zajam.” Ja sam moli0 da objasni te reci. Starac je rekao: “Ako se covek svim silama potrudi da stekne plac: zadobice ga da mu sluzi, kada samo pozeli.”

Brat je upitao avu Pimena: “Na sta treba da se usmeri paznja bezmolvnika u keliji?” Starac je odgovorio: “Ja sam slican coveku koji je ugazio u blato do guse, koji nosi teret oko vrata, i vapi Bogu: ‘Pomiluj me!'” “Pomiluj me!” To su reci onoga koji je u dusu unedrio plac. Plac, kada dostigne razvoj, ne moze da se obuce u mnogomislije i mnogoslovlje: njemu je kao izrazavanje neobuhvatnog duhovnog osecaja dovoljna samo kratka molitva.

Brat je upitao avu Pimena o monaskom delanju. Starac je rekao: “Kada nas Bog poseti, prizivajuci nas u vecnost: sta ce nas tada zabrinuti?” – Brat je odgovorio: “Nasi gresi.” Starac je rekao: “Dakle! Udjimo u kelije nase, osamivsi se u njima, setimo se nasih grehova, i Gospod ce nas cuti.” Ovde treba podrazumevati, ne povrsno, hladno secanje na grehe i svoju grehovnost – nego secanje spojeno sa pokajanjem, sa placem.

Kada je skoncao ava Arsenije Veliki – sveti Pimen je, cuvsi za smrt Velikoga, zaplakavsi rekao: “Blago tebi, ava Arsenije! Zato sto si ti plakao zbog sebe u ovom zivotu. Oni koji ne placu ovde, vecno ce plakati. Nemoguce je ne plakati, ili ovde dobrovoljno, ili tamo nevoljno, na mukama.”


NAPOMENE:

1. Alfavitni paterik, slova P. i A.

Published in: on Listopad 29, 2008 at 5:20 am  Komentari isključeni za UČENjE O PLAČU PREPODOBNOG PIMENA VELIKOG  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: