GROBLjE

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

GROBLjE

Posle mnogo godina odsustva, posetio sam zivopisnb^ selo u kojem sam se rodio. Odavno g ono odavno pripada nasoj porodici. Tamo postoji ve^icanstveno groblje, koje zaklanja vekovima staro drvece. Pod sirokim granama drveca leze ostaci onih koji su ih posadili. Dosao sam na groblje. Razlegle su se nad grobovima placne pesme, utesne pesme svestenog parastosa. Vetar je kruzio po vrhovima drveca, sumilo je njihova lisce, taj sum se stapao sa glasom pojanja svestenosluzitelja.

Slusao sam imena pocivsih, zivih za moje srce. Redjala su se imena: moje majke, brace i sestara, mojih dedova i pradedova, koji su otisli. Kakva je usamljenost na groblju! Kakva neobicna, sveta tisina! Koliko secanja! Kakav neobican, dugogodisnji zivot! Pratio sam nadahnute, bozanske pesme parastosa. U pocetku me je obuzeo samo osecaj tuge; zatim je on postepeno postajao laksi. Pri kraju parastosa, tiha uteha je zamenila duboku tugu: crkvene molitve su duhovnom nasadom rastvorile zivo secanje na umrle. One su blagovestile vaskrsenje koje ocekuje umrle! One su blagovestile o njihovom zivotu, pozivale na blazenstvo tog zivota.

Grobovi mojih praotaca ogradjeni su krugom vekovnog drveca. Siroko rasirene grane stvaraju senku nad grobovima: pod senkom pociva mnogobrojna porodica. Tu leze ostaci mnogih pokolenja. Zemljo, zemljo! Na tvojoj povrsini se smenjuju ljudska pokolenja, kao lisce na drvecu. Milo se zelene, utesno, nevino sume ti listovi, koji se krecu noseni tihim dahom prolecnog vetra. Njima ce doci jesen, oni ce pozuteti, pasce sa drveta na grobove, istrulice na njima. Kada dodje novo prolece, drugi listovi ce ukrasavati granje, takodje – samo dok traje njihov kratki red, i takodje ce uvenuti, isceznuti.

Sta je nas zivot? Zar isto to, sto je i zivot listova na drvetu!

20. Maj 1844.

Selo Pokrovsko, Vologodska gubernija.

%d bloggers like this: