MISAO NA OBALI MORA

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV

ASKETSKI OGLEDI

MISAO NA OBALI MORA

Na koga je nalik hriscanin koji podnosi teskoce zemaljskog zivota sa istinskim duhovnim razumom? Njega mozemo uporediti sa putnikom koji stoji na obali zatalasanog mora. Ljutiti beli talasi prilaze nogama putnika i, udarajuci o pesak, rasipaju se po njegovim nogama u sitne kapljice. More, prepiruci se sa burom, huci, praveci talase kao gore, peni, kljuca. Talasi radjaju i prozdiru jedan drugog, glave su im ovencane sneznobelom penom, prekriveno njima, predstavlja jednu neobuhvatnu celjust, strasnog cudovista, nanizanih zuba. Taj grozni prizor, sa spokojnom mislju, posmatra tajanstveni putnik. Jedino su njegove oci na moru, a gde je misao/njegova, gde je srce? Njegova misao je na vratima smrti, a srce – na sudu Hristovom. Tu on vec predstoji umom, tu vec predstoji osecanjem, tu su njegove brige, tu je njegov strah: od tog straha bezi strah zemaljskih iskusenja. Vetrovi ce utihnuti, more ce se stisati. Gde su se podizali gnevni talasi: tamo se rasprostire nepomicna povrsina voda zamorenih burom. Posle silne uznemirenosti, one se umiruju u mrtvoj tisini; u njihovom prozracnom ogledalu odrazava se vecernje sunce, kada ono izadje iznad Kronstata, i pusti svoje zrake niz Finski zaliv, u susret strujama Neve, prema Petrogradu. Zivopisan je pogled koji znaju stanovnici Sergijeve pustinje! To nebo, ta obala, te gradjevine, koliko su videli gordih, svirepih talasa ovencanih penom? I svi oni su prosli, svi su polegli u tisinu groba i grobnice. I oni koji prolaze pored, isto se uspokojavaju! Sta je toliko nepouzdano, toliko kratkotrajno kao venci iz morske pene!

Gledajuci iz tihog morskog pristanista na svetovno more, koje podizu bure strasti, blagodarim Ti, Care i Boze moj! Ti se me doveo u ogradu svete obitelji! Sakrio si me u skrovistu lica Tvoga od meteza ljudskoga! Pokrio si me pod krov od jezika svadljivih (Ps 30,21). Zbog toga je toliko tuzna moja dusa, zato se zbunjujem u neizvesnosti, jer odem li odavde, sa obale prevrtljivog i nesigurnog mora zivota, umesto satora divnog, do doma Bozijeg, s glasom radosti i ispovedanja odjeka praznujuceg (Ps 41,5), hocu li se tamo useliti u vekove vekova? Sta me se ticu brige zemaljske – na Boga se pouzdah; necu se bojati sta ce mi uciniti covek. (Ps 55,12).

1843. godine, Sergijeva pustinja.

Published in: on Listopad 31, 2008 at 4:53 am  Komentari isključeni za MISAO NA OBALI MORA  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: