VRT U VRIJEME ZIME

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

VRT U VRIJEME ZIME

Godine 1829. ja sam proveo zimu u Ploscanskoj pustinji.[1] I sada tamo, u vrtu, usamljena stoji drvena kelija u kojoj sam ziveo sa mojim drugom. Kada je mirno vreme, u jasne suncane dane, ja sam izlazio na trem, sedao sam na klupu i gledao sam prostrani vrt. Njegova nagost bila je pokrivena sneznim pokrivacem, unaokolo sve tiho, nekakav mrtvi i velicanstveni mir. Taj vidik je poceo da mi se dopada: zamisljeni pogled nehotice se usmeravao ka njemu, prikivao se za njega, kao da u njemu pronalazi tajnu.

Jednom, ja sam sedeo i netremice gledao u vrt. Iznenada, spala je zavesa sa ociju moje duse: pred njima se otvorila knjiga prirode. Ta knjiga, koja je data na citanje prvostvorenom Adamu, knjiga koja je sadrzala u sebi reci Duha, poput bozanskog Pisma. A kakvu sam to nauku procitao u vrtu? – Ucenje o vaskrsenju mrtvih, silno ucenje, ucenje otkrivanjem stvarnosti slicne vaskrsenju. Da mi nismo navikli na ozivljavanje prirode u prolece, ono bi nam se ucinilo potpuno cudesno, neverovatno. Ne zadivljujemo se zbog navike, gledajuci cudo, vise kao da ga ne vidimo! Gledam ogoljene grane drveca i one kao da mi sa uverljivoscu govore svojim tajanstvenim jezikom: “Mi cemo oziveti, pokricemo se liscem, zamirisacemo, ukrasicemo se cvecem i plodovima: zar nece oziveti suve kosti ljudske u vreme svog proleca?”

One ce oziveti, obuci ce se u telo, u novom obliku stupice u novi zivot i u novi svet. Kao sto drvece koje nije izdrzalo ljuti mraz, izgubivsi zivotni sok, pri dolasku proleca biva poseceno i iznosi se iz vrta radi ogreva; tako ce i gresnici, koji su protracili svoj zivot – Boga, biti sabrani u poslednji dan tog veka, u pocetku buduceg vecnog dana, i baceni u neugasivi oganj.

Ako bi bilo moguce naci coveka koji ne bi znao za preokrete koji se dogadjaju sa promenom godisnjih doba, i ako bi doveli tog neznanca u vrt koji u vreme zime velicanstveno pociva smrtnim snom, i pokazali mu ogoljeno drvece i govorili mu o toj raskosi u koju ce se ona obuci u prolece: on bi, umesto odgovora, pogledao na vas i osmehnuo se – vase reci bi mu se cinile kao neostvariva izmisljotina! Tako i vaskrsenje mrtvih deluje neverovatno za mudrace koji lutaju u mraku zemaljske mudrosti, i nisu saznali da je Bog svemoguc, i da Njegova raznolika premudrost moze biti sozercavana, ali ne moze se postici umom stvorenja. Bogu je sve moguce: za Njega nema cuda. Losa pretpostavka coveka: ono sto mi nismo navikli da vidimo, to nam deluje kao neizvodljiva stvar, neverovatno cudo. Dela Bozija, na koja neprekidno i vec ravnodusno gledamo – jesu divna dela, velika cuda, nedostizna.

I svake godine, priroda pred ocima citavog covecanstva ponavlja ucenje o vaskrsenju, oslikavajuci ga preobrazavajucim, tajnim delom!

1843. Sergijeva pustinja.


NAPOMENE:

1. Taj opsteziteljni manastir nalazi se u Orlovskoj eparhiji, izmedju Sjevskog i Dmitrovskog grada, udaljen 40 vrsta od svakog.

Published in: on Studeni 1, 2008 at 5:25 am  Komentari isključeni za VRT U VRIJEME ZIME  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: