OSAM GLAVNIH STRASTI, SA NjIHOVOM PODELOM I OGRANCIMA

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

OSAM GLAVNIH STRASTI, SA NjIHOVOM PODELOM I OGRANCIMA

1. STOMAKOUGADjANjE

Prejedanje, pijanstvo, nedrzanje i razresenje postova, jedenje u tajnosti, lakomstvo i uopste narusavanje uzdrzanja. Nepravilna i suvisna ljubav prema telu, njegovom stomaku i zadovoljenju, u cemu se sastoji samoljublje, zbog kog nastaje necuvanje vernosti Bogu, Crkvi, vrlini i ljudima.

2. BLUD

Bludno raspaljivanje, bludna osecanja i zelje tela, bludna osecanja i zelje duse i srca (razdrazivanje), primanje necistih pomisli, razgovor sa njima, nasladjivanje njima, prihvatanje njih, oklevanje u njima. Bludna mastanja i zanosi. Oskvrnuce isticanjem. Neuzdrzanje cula, narocito pipanja, u cemu je drskost koja unistava sve vrline. Psovanje i citanje sladostrasnih knjiga. Prirodni gresi bluda: blud i preljubocinstvo. Protivprirodni gresi bluda: onanisanje, homoseksualnost, sodomija i njima slicni.

3. SREBROLjUBLjE

Ljubav prema novcu, uopste ljubav prema imovini, pokretnoj i nepokretnoj. Zelja za bogacenjem. Razmisljanje o nacinima bogacenja. Mastanje o bogatstvu. Strah od starosti, neizvesnog siromastva, bolesti, progonstva. Tvrdicluk. Koristoljublje. Nepoverenje pre^a Bogu, nenadanje u Njegov promisao. Strasna ili bolesna l>ubav prema raznim truleznim stvarima, koja dusu lisava slobode. Bavljenje sujetnim brigama. Ljubav ka poklonima. Prisvajanje tudjeg. Lihvarstvo. Bezdusnost prema sirotoj braci i svima kojima je pomoc potrebna. Kradja. Razbojnistvo.

4. GNEV

Pokazivanje, primanje gnevnih pomisli; mastanje o gnevu i osveti, pomucivanje srca jaroscu, pomracenje uma njome: nedolicna vika, svadja, grdnja, zestoke i zajedljive reci, udaranje. Tuca, ubistvo. Zlopamcenje, mrznja, neprijateljstvo, osveta, klevetanje, osudjivanje, smucivanje i uvreda bliznjeg.

5. TUGA

Ogorcenje, melanholija, odsecanje nade u Boga, sumnja u obecanja Bozija, neblagodarnost Bogu za sve sto se dogadja, malodusje, netrpeljivost, neprekorevanje sebe, ozaloscenje na bliznjeg, roptanje, odricanje od krsta, pokusavanje da se sidje sa njega.

6. UNINIJE

Lenjost za svako dobro delo, narocito za molitvu. Napustanje crkvenog i kelijnog pravila. Napustanje neprestane molitve i dusekorisnog citanja. Nepaznja i zurba pri molitvi. Nebriga. Nemanje straha Bozijeg. Besposlicenje. Suvisno uspokojavanje snom, lezanjem i uzivanjem svake vrste. Prelazenje sa mesta na mesto. Cesto izlazenje iz kelije, setnje i posete prijateljima. Praznoslovlje. Sale. Bogohuljenje. Napustanje metanisanja i drugih telesnih podviga. Zaborav svojih grehova. Zaborav Hristovih zapovesti. Nerad. Robovanje. Gubitak straha Bozijeg. Ozlojedjenost. Neosetljivost. Ocajanje.

7. SUJETA

Trazenje ljudske slave. Nadimanje. Zelja i trazenje zemaljskih pocasti. Ljubav ka lepoj odeci, kolima, posluzi i kelijnim stvarima. Obracanje paznje na lepotu svog lica, prijatnost glasa, i druge osobine tela. Naklonost ka propadljivim naukama i znanjima ovoga veka, trazenje uspeha u njima, radi zadobijanja prolazne, zemaljske slave. Stid pri ispovedanju sopstvenih grehova. Skrivanje istih pred ljudima i duhovnim ocem. Lukavstvo. Opravdanje recima. Protivrecenje. Sticanje svog razuma. Licemerje. Laz. Laskanje. Covekougadjanje. Zavist. Ponizavanje bliznjeg. Promenljivost karaktera. Pretvaranje. Nesavesnost. Cud i zivot demonski.

8. GORDOST

Preziranje bliznjeg. Pretpostavljanje sebe svima. Drskost. Pomracenje, grubost uma i srca. Njihova privezanost za zemaljsko. Hula. Neverje. Prelest. Lazno imenovani razum. Nepokornost Zakonu Bozijem i Crkvi. Sledjenje svoje zemaljske volje. Citanje jeretickih, razvratnih i sujetnih knjiga. Nepovinovanje vlastima. Zajedljivo podsmevanje. Napustanje hristopodobnog smirenja i cutanja. Gubitak prostote. Gubitak ljubavi prema Bogu i bliznjem. Lazna filosofija. Jeres. Bezboznost. Neznanje. Smrt duse.

* * *

Kakve su nevolje, kakve rane, koje cine jednu veliku ranu, onemocalost starog Adama, koja je nastala njegovim padom. O toj velikoj rani govori prorok Isaija: Od pete do glave nema nista zdrava, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni iscijedjene ni zavijene ni uljem zablazene (Is 1,6). To znaci, po tumacenju otaca, da rana,[1] greh – nije pojedinacna, na nekakvom jednom delu, nego na citavom Bicu: obuzela je telo, obuzela dusu, okupirala sve osobine, sve snage coveka. Tu veliku ranu Bog je nazvao smrcu, kada je, braneci Adamu i Evi da kusaju od drveta poznanja dobra i zla, rekao: U koji dan okusis s njega, umrijeces (Post 2,17). Istog trenutka, kada su okusili zabranjeni plod, praoci su iskusili vecnu smrt: u njihovim ocima pojavilo se telesno osecanje, oni su videli da su nagi. Kroz poznanje nagosti tela, pokazala se obnazenost duse, koja je izgubila lepotu neporocnosti, na kojoj je pocivao Duh Sveti. U ocima deluje telesni osecaj, a u dusi stid, u kom su sastavljena sva grehovna osecanja: i gordost, i necistota, i tuga, i uninije, ocajanje! Velika je rana dusevna smrt; nepopravljiva je nemoc koja je nastupila posle gubitka bozanskog podobija! Veliku ranu apostol naziva zakonom grijeha i tijelom smrti (v. Rim 7,23-24), zato sto su se umrtvljeni um i srce potpuno okrenuli ka zemlji, da udvoricki sluze truleznim zeljama tela, pomracili su se, opteretili, i sami su postali telo. To telo vise nije sposobno za opstenje sa Bogom! (Post 6,3) To telo nije sposobno da nasledi vecno, nebesko blazenstvo! (1 Kor 15,50) Velika rana se prosirila na sav ljudski rod, postala je nesrecna svojina svakog coveka.

Posmatram svoju veliku ranu, gledam na umrtvljenje svoje, ispunjavam se gorkom tugom! Dvoumim se, sta treba da cinim? – Hocu li slediti primer starog Adama koji je, uvidevsi golotinju svoju, pozurio da se sakrije od Boga? Hocu li poceti, poput njega, da se opravdavam, dodajuci krivicu na krivicu greha? Besmisleno je skrivati se od Svevideceg!

Besmisleno je opravdavati se pred Onim ko uvek pobedi, kada Mu sude (v. Ps 50,6).

Obuci cu se, umesto u smokvino lisce, u suze pokajanja; umesto opravdanja prinecu najiskreniju nameru. Obucen u pokajanje i suze, stacu pred Boga moga. Ali gde cu naci Boga moga? U raju? Ja sam isteran odatle, i heruvim, koji stoji na ulazu, nece me pustiti! Samom tezinom svog tela, ja sam pricvrscen za zemlju, moju tamnicu!

Gresni potomce Adama, ohrabri se! Zasijala je svetlost u tamnici tvojoj: Bog je sisao u dolinu tvoga izgnanstva, kako bi te uzveo u tvoju gornju otadzbinu koju si izgubio. Ti si hteo da znas dobro i zlo: On ti ostavlja to znanje. Ti si hteo da postanes kao Bog, i zbog toga si postao po dusi slican djavolu, a po telu slican stoci i zverinju: Bog, sjedinjujuci te sa sobom, ucinio te je Bogom po blagodati. On ti oprasta grehe. I to je malo! On cupa koren zla iz tvoje duse, samu grehovnu zarazu, otrov koji je djavo ubacio u dusu, i daje ti lek za citav put tvog zemaljskog zivota, radi isceljenja od greha, kako se ti nijednom ne bi zarazio njime, po tvojoj nemoci. Taj lek je ispovedanje grehova. Hoces li da svuces starog Adama, ti koji si svetim krstenjem vec obucen u novog Adama, ali si sopstvenim bezakonjem uspeo da ozivis starinu i smrt, ugusis zivot, ucinis ga polumrtvim? Hoces li ti, koji si se porobio grehu, privucen njemu silom navika, vratiti sebi slobodu i pravednost? Pogruzi se u smirenje! Pobedi sujetni stid, koji te uci da se licemerno i lukavo pretvaras da si pravedan, i time u tebi cuva i snazi duhovnu smrt. Izbaci greh, iskrenim ispovedanjem greha stupi u neprijateljstvo sa grehom. Taj lek treba da prethodi svima ostalima; bez njega, lecenje molitvom, suzama, postom i svim drugim sredstvima bice nedovoljno, nezadovoljavajuce, slabo. Podji gordeljivce, svom duhovnom ocu – pred njegovim nogama nadji milosrdje Oca nebeskog! Jedino, jedino iskrena i ucestala ispovest moze osloboditi od grehovnih navika, uciniti pokajanje plodonosnim, ispravljanje trajnim i istinskim”.

Ja sam ovo napisao u kratkom trenutku umiljenja, u kom se otvaraju oci uma radi samopoznanja, koje tako retko nailazi, radi izoblicavanja sebe, savetovanja, opomene, pouke. A ti, koji sa verom i ljubavlju u Hristu, procitas ove redove, i mozda nadjes u njima nesto korisno za sebe, prinesi srdacni uzdah srca i molitvu za dusu, koja je mnogo postradala od grehovnih talasa, gledajuci cesto pred sobom potop i pogibiju, nalazeci predah u jedinom pristanistu: u ispovedanju svojih grehopada.



NAPOMENE:

1. Ava Dorotej, Pouka 1.

Published in: on Studeni 2, 2008 at 5:18 am  Komentari isključeni za OSAM GLAVNIH STRASTI, SA NjIHOVOM PODELOM I OGRANCIMA  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: