O LjUBAVI PREMA BOGU

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

O LjUBAVI PREMA BOGU

Ljubi Boga tako kako je On zapovedao da ga ljubis, a ne tako kako misle da ga ljube samoobmanuti zanesenjaci.

Ne stvaraj sebi ushicenja, ne uznemiravaj svoje nerve, ne raspaljuj se plamenom vestastvenim, plamenom tvoje krvi. Zrtva blagoprijatna Bogu je smirenje srca, skrusenost duha. Bog se sa gnevom odvraca od zrtve koja je prinesena sa uobrazenoscu, sa gordim misljenjem o sebi, cak i ako je to zrtva paljenica.

Gordost dovodi nerve u uznemirenost, uzburkava krv, pobudjuje mastu, ozivljava pali zivot; smirenje umiruje nerve, obuzdava uzburkanost krvi, unistava mastarenje, umrtvljuje pali zivot, ozivljava zivot u Isusu Hristu.

Poslusnost pred Gospodom je bolja od zrtve, i pokornost je bolja od pretiline ovnujske, govorio je prorok izrailjskom caru, koji se usudio da prinese Bogu nepravilnu zrtvu (1 Sam 15,22): ako zelis da prineses Bogu zrtvu ljubavi, nemoj je prineti samovoljno, po nepromisljenoj strasti; prinesi je sa smirenjem, u ono vreme i na tom mestu, kada i gde je Gospod zapovedio.

Duhovno mesto, jedino na kom je zapovedjeno da se prinose duhovne zrtve jeste – smirenje.[1]

Gospod je vernim i tacnim obelezjima oznacio onoga koji voli i onoga koji ne voli. On je rekao: Ako me neko ljubi, rijec moju drzace. Ko mene ne ljubi, rijeci moje ne drzi (Jn 14, 23-24).

Hoces da se naucis ljubavi Bozijoj? Udalji se od svakog dela, reci, pomisli, osecanja koje je zabranjeno Jevandjeljem. Tvojim neprijateljstvom prema grehu, koji je toliko mrzak svesvetome Bogu, pokazi i dokazi tvoju ljubav prema Bogu. Sagresenja, u koja se upadne po nemoci, odmah leci pokajanjem. Ali bolje se trudi da ne dopustas sebi ni ta sagresenja, strogo bdijuci nad sobom.

Hoces da se naucis ljubavi Bozijoj? Pazljivo izucavaj zapovesti Gospoda u Jevandjelju i trudi se da ih ostvaris na samom delu, trudi se da jevandjelske vrline pretvoris u navike, u tvoje osobine. Osobina onoga koji voli je da tacno ispunjava volju onoga kog voli.

Zavoleh zapovesti Tvoje vecma od zlata i topaza (dragog kamena). Radi toga po svima zapovestima Tvojim upravljah se, svaki put nepravedan omrzoh (Ps 118,127128), govori prorok. Takvo vladanje je neophodno radi ocuvanja vernosti Bogu. Vernost je neizostavni uslov ljubavi. Bez tog uslova ljubav se raskida.

Neprestanim udaljavanjem od zla i ispunjavanjem jevandjelskih zapovesti – cime se izvrsava sve jevandjelsko moralno ucenje – dostizemo ljubav Boziju. Samim tim, mi prebivamo u ljubavi prema Bogu: Ako zapovijesti moje odrzite, ostacete u ljubavi mojoj (Jn 15,10), rekao je Spasitelj.

Savrsenstvo ljubavi sastoji se u sjedinjenju sa Bogom; napredovanje u ljubavi povezano je sa neiskazivom duhovnom utehom, nasladom i prosvecenjem. Ali u pocetku podviga ucenik ljubavi mora izdrzati zestoku borbu sa samim sobom, sa svojim duboko povredjenim bicem: zlo, koje je urodjeno prirodi paloj u greh, postalo je za nju zakon, koji se bori i negoduje protiv Zakona Bozijeg, protiv zakona svete ljubavi.

Ljubav prema Bogu zasniva se na ljubavi prema bliznjem. Kada se kod tebe ublazi zlopamcenje: tada si ti blizak ljubavi. Kada tvoje srce oseni sveti, blagodatni mir u odnosu na citavo covecanstvo: tada si ti pred samim vratima ljubavi.

Ali ta vrata se otvaraju samo Duhom Svetim. Ljubav prema Bogu je dar Boziji u coveku, koji je sebe pripremio za primanje tog dara, cistotom srca, uma i tela. Po stepenu pripremljenosti biva i stepen dara: zato sto je Bog i u svojoj milosti – pravosudan.

Ljubav prema Bogu potpuno je duhovna: Sto je rodjeno od Duha, duh je (Jn Z.6).

Sto je rodjeno od tijela, tijelo je (Jn 3,6): telesna ljubav, kao rodjena telom i krvlju, ima vestastvena svojstva, trulezna. Ona je nepostojana, promenljiva: njen oganj potpuno zavisi od tvari.

Slusajuci iz Pisma, da je Bog nas oganj (Jev 12,29), da je ljubav oganj, i osecajuci u sebi oganj prirodne ljubavi, nemoj pomisliti da je to jedan isti. Ne! Ta dva ognja su medjusobno suprotstavljena i gase jedan drugog.[2] Sluzimo ugodno Bogu sa postovanjem i strahom. Jer Bog nas je oganj koji spaljuje (Jev 12,28-29).

Prirodna ljubav, pala ljubav, raspaljuje krv coveka, dovodi do uznemirenosti njegove nerve, pobudjuje mastu; sveta ljubav hladi krv, umiruje i dusu i telo, vuce unutrasnjeg coveka ka molitvenom cutanju, pogruzava ga u zanos smirenjem i duhovnom sladoscu.

Mnogi podviznici, primivsi prirodnu ljubav kao bozansku, raspalili su svoju krv, raspalili su i mastu. Stanje raspaljenosti veoma lako prelazi u stanje pomame. One koji se nalaze u raspaljenosti i pomami mnogi su smatrali za ispunjene blagodacu i svetoscu, a oni su nesrecne zrtve samoobmane.

Bilo je mnogo takvih podviznika u zapadnoj Crkvi, od vremena kada je ona upala u papizam, koji bogohulno pripisuje coveku bozanske osobine, i coveku odaje poklonjenje, koje odgovara i prilici samo Bogu; ti podviznici su napisali mnogo knjiga u svom raspaljenom stanju, u kom im je pomamljena samoobmana izgledala kao bozanska ljubav, dok im je rastrojena uobrazilja prikazivala mnostvo vidjenja, laskajuci njihovom samoljublju i gordosti.

Sine istocne Crkve! Udalji se od citanja takvih knjiga, udalji se od slusanja pouka samoobmanutih. Rukovodi se Jevandjeljem i svetim ocima istinske Crkve, u smirenju uzlazi ka duhovnoj visini ljubavi bozanske, kroz posredstvo izvrsavanja Hristovih zapovesti.

Pouzdano znaj da je ljubav prema Bogu najvisi dar Svetog Duha, a covek se samo cistotom i smirenjem moze pripremiti za primanje tog velikog dara, kojim se menja i um, i srce, i telo.

Uzaludan je trud, on je besplodan i stetan, kada trazimo da prevremeno otkrijemo u sebi visoke duhovne darove: milosrdni Bog ih daje u svoje vreme, postojanim, trpeljivim, smirenim izvrsiocima jevandjelskih zapovesti. Amin.


NAPOMENE:

1. Alfavitni paterik, Izreke prepodobnog Pimena Velikog.

2. Lestvica, Pouka 3. i Pouka 15.

Published in: on Studeni 4, 2008 at 5:25 am  Komentari isključeni za O LjUBAVI PREMA BOGU  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: