O UDALjAVANjU OD ČITANjA KNjIGA KOJE U SEBI SADRŽE LAŽNO UČENjE

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

O UDALjAVANjU OD ČITANjA KNjIGA KOJE U SEBI SADRŽE LAŽNO UČENjE

Ponovo ti donosim, verni sine istocne Crkve, rec iskrenog, dobrog saveta. Ta rec ne pripada meni: ona pripada svetim ocima. Odatle su svi moji saveti.

Cuvaj um i srce od laznih ucenja. Ne razgovaraj o hriscanstvu sa ljudima koji su zarazeni laznim mislima; nemoj citati knjige o hriscanstvu koje su pisali lazni ucitelji.

Pratilac Istine je Duh Sveti: On je – Duh Istine. Pratilac i saradnik lazi je duh djavola, koji je – laza i otac lazi.

Onaj koji cita knjige laznih ucitelja, neizbezno se pridruzuje lukavom, tamnom duhu lazi. Neka ti se ne cini da je to cudno, neverovatno: tako tvrde crkvena svetila – Sveti Oci.[1]

Ako tvoj um i srce nisu nicim ispisani – neka Istina i Duh napisu na njima zapovesti Bozije i Njegovu duhovnu nauku.

Ako li si pak dozvolio da ti tablice duse budu ispisane i iscrtane raznim shvatanjima i utiscima, ne razmisljajuci blagorazumno i oprezno – ko je pisac, sta on pise, onda ocisti ono sto su pisali strani pisci, ocisti pokajanjem i odbacivanjem svega sto se protivi Bogu.

Neka pisac na tvojim tablicama bude jedino prst Boziji.

Pripremi za tog pisca cistotu uma i srca, blagocestivim, celomudrenim zivotom: tada ce se pri tvojim molitvama i citanju svetih knjiga, neprimetno, tajanstveno, iscrtavati na tablicama duse zakon Duha.

Dozvoljeno ti je da citas samo one knjige o religiji koje su pisali sveti oci vaseljenske Istocne Crkve. To istocna Crkva trazi od svoje dece.[2]

Ako li ti drugacije rasudjujes, i nalazis da su zapovesti Crkve slabije zasnovane nego tvoje rasudjivanje i rasudjivanje drugih koji se slazu sa tobom: ti vise nisi sin Crkve, nego njen sudija.

Ti ces me nazvati jednostranim, nedovoljno prosvecenim, rigoroznim? – Ostavi meni moju jednostranost i sve druge nedostatke: vise zelim da uz te nedostatke budem poslusan istocnoj Crkvi, nego da uz sva toboznja savrsenstva budem umniji od nje, i da zbog toga sebi dozvolim neposlusanje prema njoj i udaljavanje od nje. Istinskim cedima istocne Crkve moj glas ce prijati.

Oni znaju da onaj koji zeli da dobije nebesku premudrost mora napustiti svoju sopstvenu, zemaljsku, ma kako ona velika bila, odreci je se, priznati je za ono sto ona jeste, ludost (1 Kor Z, 19).

Zemaljska mudrost je neprijateljstvo prema Bogu: ona se ne pokorava Bozijem zakonu, i ne moze se pokoriti (Rim 8,7). To je od pocetka njena osobina; ona ce takva ostati do samog svog kraja – zemlja i djela sto su na njoj, a sa njima i zemaljska mudrost, izgorjece (2 Pet Z, 10).

Sveta Crkva dozvoljava citanje knjiga sa laznim ucenjem samo onim svojim clanovima, ciji su misao i osecaji srca isceljeni i prosveceni Svetim Duhom, i koji uvek mogu od istinskog dobra razlikovati zlo, koje se pretvara da je dobro i krije se iza maske dobra.

Veliki ugodnici Boziji, koji su poznali nemoc zajednicku svim ljudima, plasili su se otrova jeresi i lazi, i zato su na svakojake nacine izbegavali razgovor sa ljudima koji su zarazeni laznim ucenjem i citanjem jeretickih knjiga.[3] Imajuci pred ocima pad ucenog Origena, iskusnog u debatama Arija, krasnorecivog Nestorija i druge bogate svetskom mudroscu, oni su trazili spasenje i nasli su ga u bekstvu od laznih ucenja, u najtacnijem poslusanju Crkvi. Duhonosni sveti pastiri i ucitelji Crkve citali su spise bogohulnih jeretika, prinudjeni na takvo citanje neophodnom potrebom citave hriscanske zajednice. Oni su snaznom recju, recju duhovnom, izoblicavali zablude, i otkrivali svim cedima Crkve opasnost skrivenu u jeretickim spisima, prikrivenu velelepnim nazivima svetosti i blagocesca.

Ali za mene i tebe je neophodno da se cuvamo od citanja knjiga koje su sastavili lazni ucitelji. Svakome koji ne pripada istocnoj Crkvi, jedinoj svetoj, i pise o Hristu, o hriscanskoj veri i moralu, pristaje ime laznog ucitelja.

Kazi: kako mozes dozvoliti sebi citanje svake knjige, kada te svaka knjiga koju citas, vodi kuda hoce, ubedjuje te da se saglasis sa svim za sta joj je potrebna tvoja saglasnost, da odbacis sve sto joj je potrebno da odbacis?

Iskustvo pokazuje koliko su pogubne posledice bezrasudnog citanja. Koliko se medju cedima istocne Crkve moze sresti shvatanja o hriscanstvu, najnejasnijih, nepravilnih, protivrecnih ucenju Crkve, koja poricu njeno sveto ucenje – shvatanja, koja su usvojena citanjem jeretickih knjiga!

Ne zalosti se, druze moj, zbog mojih upozorenja, koja su podstaknuta time sto ti zelim istinska dobra. Otac, majka, dobar vaspitac, zar nece strahovati za nevino, neiskusno dete, kada ono pozeli nepripremljeno da udje u sobu u kojoj je medju zalihama hrane mnostvo otrova?

Smrt duse je veca nesreca od smrti tela; umrlo telo ce vaskrsnuti, i cesto smrt tela biva povod za zivot duse; nasuprot tome, dusa umrtvljena zlom – zrtva je vecne smrti. Dusu moze ubiti jedna misao koja u sebi sadrzi nekakav vid bogohulstva, delikatan, potpuno neprimetan za onoga koji ne zna.

Nastupice vreme, nagovestio je sveti apostol, vrijeme kada zdrave nauke nece podnositi, nego ce po svojim zeljama okupiti sebi ucitelje da ih cesu po usima; i odvratice usi od istine, a okrenuti se bajkama (2 Tim. 4, 3-4).

Ne zavaravaj se zvucnim naslovima knjiga koje obecavaju da ce doneti hriscansko savrsenstvo onome kome je jos potrebna decija hrana: ne zavaravaj se ni velelepnim izdanjima, ni zivopisnoscu, snagom, lepotom stila, ni time sto je pisac toboze svet, sto je toboze dokazao svoju svetost mnogobrojnim cudima.

Lazno ucenje se ne zaustavlja ni pred kakvom izmisljotinom, ni pred kakvom obmanom, kako bi svojim bajkama dalo izgled istine, i zato je lako otrovati dusu njime.

Lazno ucenje, samo po sebi – vec je obmana. Njime je pre citaoca obmanut pisac (2 2 Tim. 3, 13).

Obelezje knjige istinski, sustinski dusekorisne – jeste sveti pisac, clan istocne Crkve, potvrdjen i priznat od svete Crkve. Amin.


NAPOMENE:

1. “Neka niko ne cita”, rekao je svestenomucenik Petar Damaskin, “onoga ko ne sluzi kako bi ugodio Bogu. Ako pak i procita nesto takvo u neznanju: neka se sto pre potrudi da to izbrise iz secanja citanjem bozanskih spisa i medju njima upravo onih koji najbolje sluze za spasenje njegove duse, prema stanju koje je dostigao…Knjige koje su suprotne tome nikako da ne cita. Zasto je potrebno primati duha necistog, umesto Duha Svetog? Ko se bavi kakvom reci, dobice osobine te reci, iako to neiskusni ne vide, kao sto vide oni koji imaju duhovno iskustvo.” Sveti Petar Damaskin, knjiga prva, Clanak o rasudjivanju, Dobrotoljublje, tom 3.

2. Prilikom savrsavanja tajne ispovesti, odredjeno je da se pokajnik pita da li cita jereticke knjige. Trebnik.

3. Zitije Pahomija, Patrologiae, tomus LXXIII, sar. XLIV.

Published in: on Studeni 5, 2008 at 6:34 pm  Komentari isključeni za O UDALjAVANjU OD ČITANjA KNjIGA KOJE U SEBI SADRŽE LAŽNO UČENjE  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: