O ČITANjU SVETIH OTACA

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

O ČITANjU SVETIH OTACA

Razgovor i drustvo bliznjih veoma deluje na coveka. Razgovor i poznanstvo sa naucnikom donose mnostvo informacija, a time – mnogo uzvisenih misli i osecanja, sa putnikom – mnogo saznanja o zemljama, naravima i obicajima naroda. Ocigledno: razgovor i poznanstvo sa svetima donose svetost. Sa prepodobnim (svetim) bices prepodoban (svet), i sa covekom nevinim bices nevin, i sa izabranim bices izabran (Ps 17,26-27).

Od sada, u toku kratkog zemaljskog zivota, koji se u Pismu cak i ne naziva zivotom, nego stranstvovanjem, upoznajmo se sa svetima. Ti hoces da pripadas njihovom drustvu, hoces da budes sudeonik njihovog blazenstva? Od sada stupi u opstenje sa njima. Kada izadjes iz zidina tela, oni ce te primiti kod sebe, kao svog poznanika, kao svog druga (Lk 16,9). Nema blizeg poznanstva, nema tesnje povezanosti od povezanosti jedinstvom misli, jedinstvom osecanja, jedinstvom cilja (1 Kor 1, 10).

Gde je jednomislije, tamo je neizbezno i jednodusnost, tamo je neizbezno jedan cilj i podjednak uspeh u dostizanju cilja.

Usvoji u sebi misao i duh svetih Otaca citanjem njihovih spisa. Sveti oci su dostigli cilj: spasenje. I ti ces dostici taj cilj, prirodnim tokom stvari. Kao jednomislen i jednodusan sa svetim ocima, ti ces se spasiti.

Nebo je primilo u svoja blazena nedra svete Oce. Time je ono posvedocilo da su misli, osecanja, delanja svetih Otaca njemu blagougodni. Sveti oci su izlozili svoje misli, svoje srce, nacin svog delanja u svojim spisima. Dakle, koliko je pouzdano rukovoditi se ka nebu po spisima svetih Otaca, posvedocilo je samo nebo.

Svi spisi svetih Otaca su sastavljeni po nadahnucu ili pod uticajem Svetog Duha. Neobicno je saglasje u njima, neobicno pomazanje! Onaj koji se rukovodi njima, bez sumnje, ima za rukovodioca Svetoga Duha.

Sve vode okeana slivaju se u okean, i mozda je okean pocetak svih zemaljskih voda. Sva dela Otaca spajaju se u Jevandjelju; sva ona naginju tome da nas nauce tacnom ispunjavanju zapovesti Gospoda naseg Isusa Hrista, izvor i kraj svih njih – jeste sveto Jevandjelje.

Sveti Oci poucavaju kako pristupati Jevandjelju, kako ga citati, kako ga pravilno shvatati, sta doprinosi, a sta sprecava njegovo razumevanje. I zato se u pocetku vise bavi citanjem svetih Otaca. Kada te oni pak nauce da citas Jevandjelje: tada prvenstveno citaj Jevandjelje.

Ne smatraj da ti je dovoljno samo citanje Jevandjelja, bez citanja svetih Otaca! To je gorda, opasna misao. Bolje pusti da te Jevandjelju privedu sveti oci, kao svoje voljeno dete, koje je svoje prethodno vaspitanje i obrazovanje dobilo posredstvom njihovih spisa.

Mnogi, svi, koji su bezumno, oholo, odbacili svete Oce, i neposredno, sa slepom drskoscu, pristupili Jevandjelju sa necistim umom i srcem, upali su u pogibeljnu zabludu. Njih je odbacilo Jevandjelje: ono ka sebi pusta jedino smirene.

Citanje Otackih spisa je – roditelj i car svih vrlina. Citanjem svetih Otaca ucimo se istinskom razumevanju Svetog pisma, pravoj veri, zivotu po jevandjelskim zapovestima, dubokom uvazavanju, koje treba imati u odnosu na jevandjelske zapovesti, jednom recju – spasenju i hriscanskom savrsenstvu.

Citanje Otackih spisa, po smirenju duhonosnih ucitelja, postalo je glavni oslonac za one koji zele da se spasu ili cak da dostignu hriscansko savrsenstvo.[1]

Knjige svetih Otaca, po izrazu jednog od njih, slicne su ogledalu: pazljivo i cesto se zagledaj u njih i dusa moze da sagleda sve svoje nedostatke.

Opet – te knjige su nalik bogatoj zbirci lekovitih preparata: u njoj dusa moze potraziti spasonosni lek za svaku od svojih slabosti.

Sveti Epifanije Kiparski je govorio: “Jedan pogled na svete knjige pobudjuje na blagocestivi zivot.”[2]

Citanje svetih Otaca mora biti savesno, pazljivo i postojano: nas nevidljivi neprijatelj, koji mrzi glas koji utvrdjuje, narocito mrzi kada taj glas dolazi od svetih Otaca. Taj glas izoblicava podvale naseg neprijatelja, njegovo lukavstvo, otkriva njegove zamke, njegov nacin delovanja: i zato se neprijatelj bori protiv citanja Otaca raznim gordim i hulnim pomislima, trudi se da baci podviznika u sujetne brige, kako bi ga odvukao od spasonosnog citanja, napada ga uninijem, dosadom, rasejanoscu. Iz te bitke protiv citanja svetih Otaca, mi moramo zakljuciti koliko je za nas spasonosno oruzje koje neprijatelj toliko mrzi. Neprijatelj se silno trudi kako bi ga istrgao iz nasih ruku.

Svaki neka izabere citanje svetih Otaca koje odgovara njegovom nacinu zivota. Otselnik neka cita Oce koji su pisali o bezmolviju; monah koji zivi u opstezicu – Oce koji su pisali pouke za monaska opstezica; hriscanin koji zivi u svetu – svete Oce koji su iznosili svoje pouke uopste za citavo hriscanstvo. Svako, ma u kakvom zvanju bio, neka crpi izobilno poucavanje iz spisa Otaca.

Neizostavno je potrebno da citanje odgovara nacinu zivota. Inace ces se ispunjavati mislima, iako svetima, ali neostvarivim na samom delu, koje ce pobudjivati besplodno delanje samo u uobrazilji i zelji; a blagocestiva dela, koja prilice tvom nacinu zivota, iskliznuce iz tvojih ruku. Osim toga sto ces postati besplodni mastar – tvoje misli, koje se nalaze u neprestanoj protivrecnosti sa krugom delovanja, neprekidno ce u tvom srcu radjati zbunjenost, a u ponasanju neodlucnost – mucne, skodljive za tebe i za bliznje. Pri nepravilnom citanju Svetog pisma i svetih Otaca, lako se moze udaljiti od spasonosnog puta u neprohodne sume i duboke provalije, sto se mnogima i dogodilo. Amin.


NAPOMENE:

1. Prepodobni Nil Sorski, Pravila.

2. Alfavitni paterik.

Published in: on Studeni 7, 2008 at 4:44 am  Komentari isključeni za O ČITANjU SVETIH OTACA  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: