GLAVA 15

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV

ASKETSKI OGLEDI

Životopis Episkopa Ignjatija Brjančaninova

GLAVA 15

Ziveci u miru babajevske obitelji, oslobodjen sluzbenih obaveza, preosveceni Ignjatije je sve slobodne casove svog dana koristio za pregledanje i dopunjavanje svojih asketskih spisa. Rad na njihovom stampanju je preuzeo na sebe njegov rodjeni brat Petar Aleksandrovic, koji se preselio kod njega. Medju svim delima, koja su izdata u to vreme, narocito je znacajno delo “Rec o smrti”, koje je prvi stampao izdavac casopisa “Domaca beseda” – Askocenski. Kasnije je preosveceni Ignjatije sastavio poseban dodatak za “Rec o smrti”; taj dodatak je usao u izdanje “Asketskih ogleda”, na kraju drugog toma, a zatim, sa ponovnom znacajnom dopunom autora, izdat je zajedno sa “Reci o smrti” kao zasebna knjizica, posle njegove smrti, 1869. i 1880. godine.

Prodavac knjiga i izdavac I. I. Glazunov, stari poznanik vladike Ignjatija, dogovorio se sa njim za stampanje svih njegovih dela, prihvatajuci troskove izdavastva na sebe, i time je uveo preosvecenoga u naporan posao pregledanja, ispravke, dopune i spajanja u jednu celinu svih clanaka koje je pisao u razna vremena, u cinu arhimandrita, a kasnije i episkopa. Tako su nastala prva dva toma pod nazivom “Asketski ogledi”, koja su izdata 1864. godine; a poslednja dva: “Asketska propoved” i “Prinos savremenom monastvu”, koja se sastoje iz saveta o dolicnom ponasanju i duhovnom delanju, stampana su 1867. godine, pre same smrti vladike. Peti tom, pod naslovom “Otacnik”, koji sadrzi izreke svetih otaca i dogadjaje iz njihovog zivota, takodje je izdao Glazunov, tek posle smrti pisca. U predgovoru prvom tomu, autor objasnjava razloge koji su ga pobudili da izda svoja dela; upravo, on smatra da je duzan da hriscanskoj zajednici podnese izvestaj o obecanoj zemlji koju je sagledao, koja toci duhovna blaga, kakvo je monaski zivot koji se sprovodi po ucenju i predanju istocne Crkve, i koji se moze sagledavati kroz njene zive predstavnike. U tom predgovoru se govori da su razliciti clanci “Asketskih ogleda” napisani povodom pitanja koja su nicala u zajednici monaha, i bogoljubivih mirjana, koji su bili duhovno povezani sa autorom. Svi oni, u punom sastavu, izrazavaju pravoslavni hriscanski podvig u njegovom poretku, postupnosti; cuvaju podviznika od zanosa i zabluda, od neumesnog stremljenja visokim duhovnim stanjima; uce da se polazu cvrsti temelji ispunjavanjem jevandjelskih zapovesti, pokajanjem i pokajnim placem.

Ovde je veoma umesno navesti reci samog preosvecenog Ignjatija, koje je, ne jednom, u otvorenim razgovorima ponovio svom bratu P. A. – da on ni o kakvom duhovnom delanju nije govorio, a tim pre nije ni pisao, a da nije svojim sopstvenim iskustvom proverio to ucenje ili delanje i njegove posledice, koje je on prenosio slusaocu ili citaocu, ukazujuci u isto to vreme na Sveto pismo i otacke spise koji govore o istoj toj stvari – sto se uostalom jasno vidi i iz samih njegovih dela.

%d bloggers like this: