DRVO ZIMI PRED PROZOROM KELIJE

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

DRVO ZIMI PRED PROZOROM KELIJE

Zimu 1828. godine, proveo sam u manastiru prepodobnog Aleksandra Svirskog. Pred prozorom moje kelije stajalo je drvo, razgoliceno od mraza, kao skelet, razgolicen smrcu. Usamljenost izostrava cula, izostrava misao, krug njihovog delovanja se prosiruje. Medjutim, more, za koje sveti Jovan Lestvicnik kaze, da ono neizostavno mora da se talasa, zatalasalo se.[1] Ogoljeno drvo mi je sluzilo za utehu: ono me je tesilo nadom na obnovljenje moje duse.

Glasom mojim, glasom mog uma, glasom mog srca, glasom mog bolesljivog tela, glasom slabosti mojih, glasom mojih padova vikah (Ps 141,2): “Gospode, uslisi molitvu moju (Ps 142, 1), slusaj molitvu moju (Ps 141,7), koju Ti saljem okruzen borbama, koje potresaju moj um i srce, okruzen bolestima, koje guse i raslabljuju moje telo, okruzen mnostvom nemoci, koje obuzimaju citavo moje bice, okruzen bezbrojnim padovima, kojima je preispunjen moj zivot. Ti koji si uslisio Jonu koji ti se molio u utrobi kita, uslisi i mene koji ti vapim iz utrobe mojih bezakonja, iz utrobe ada. Iz dubine, iz bezdana grehova, iz bezdana mojih prohteva i iskusenja vikah Tebi, Gospode, Gospode, uslisi glas moj! Izvedi iz tamnice (Ps 141, 8) strasti dusu moju, izlij u nju blagodatnu svetlost! Kada izlijes u nju tu svetlost, svetlost koja je i svetla, i radosna, i zivotvorna, tada ce se ona ispovedati Imenu Tvome (Ps 141,8). Kada u deluje dusi ispovest, pobudjena blagodacu, koja prevazilazi um i pogruzava ga u svoju neizrecivu sladost, on, sisavsi u klijet srca, zatvorivsi se u njoj, ne obaziruci se ni na sta culno, izgovara Tvoje ime, poklanja se Tvom imenu, obuhvata Tvoje ime i biva obuzet njim. Tvoje Ime, Reci Bozija i Boze, cini za njega sve druge reci suvisnim! Izbavi me od gonitelja mojih, demonskih pomisli i postupaka, jer se utvrdise vecma od mene (Ps 141,7), vise od volje moje duse, vise nego sto moj um doseze! Utrnu u meni duh moj, smete se u meni srce moje (Ps 142, 4). Obuzese me bolovi smrtni, opasnosti adske snadjose me (Ps 114,3). Gospode, ne uzdam se u svoju snagu: moji padovi me uce da poznam nemoc moju. Ti si Gospode nadanje moje! Samo tada mogu biti u zemlji zivih (Ps 114,9), u zemlji svete pravde Tvoje, kada Ti Gospode spustis blagodat Tvoju u srce moje, kada, uselivsi se u moje srce, budes udeo nasledja moga (Ps 15,5), moja jedina imovina i blago! Obradovace se sveti andjeli Tvoji, obradovace se lica ljudi koji su Tebi blagougodili, kada budu videli moje spasenje. Mene cekaju pravednici, dokle mi ne uzvratis (Ps 141,8) milost Tvoju, ne po obilju grehova mojih, nego po obilju Tvog covekoljublja. Amin.”


NAPOMENE:

1. Lestvica, Pouka 4, glava 60.

Prati

Get every new post delivered to your Inbox.