O ČITANjU JEVANĐELjA

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

O ČITANjU JEVANĐELjA

Prilikom citanja Jevandjelja ne trazi nasladu, ne trazi ushicenje, ne trazi blistave misli; trazi da sagledas nepogresivu svetu Istinu.

Nemoj se zadovoljavati samo besplodnim citanjem Jevandjelja, trudi se da ispunis njegove zapovesti, iscitavaj ga delima. To je – knjiga zivota, i potrebno je citati je zivotom.

Nemoj da mislis da bez razloga najsvetija medju knjigama, Cetvorojevandjelje, pocinje Jevandjeljem po Mateju, a zavrsava se Jevandjeljem po Jovanu. Matej vise poucava kako ispunjavati volju Boziju, i njegova uputstva vise prilice onima koji zapocinju put Boziji; Jovan izlaze nacin sjedinjenja Boga sa covekom, koji je obnovljen zapovestima, sto je dostupno samo onima koji su napredovali na putu Bozijem.

Kada radi citanja otvaras knjigu – sveto Jevandjelje, seti se da ce ona odluciti tvoju vecnu sudbinu. Prema njoj ce nam biti sudjeno, i gledano na to, kakvi smo bili ovde u odnosu na nju, dobicemo udeo ili vecnog blazenstva ili vecne Ka3He OH 12,48).

Bog je otkrio Svoju volju nistavnoj truncici prasine – coveku! Knjiga u kojoj je izlozena ta velika i svesveta volja – u tvojim je rukama. Ti mozes i primiti i odbaciti volju tvog Sazdatelja i Spasitelja, gledajuci po tome kako tebi odgovara. Tvoj vecni zivot i vecna smrt je u tvojim rukama: dakle, rasudi koliko je potrebno da budes oprezan, razuman. Ne igraj se svojom vecnom sudbinom!

Skrusenog duha se moli Gospodu, kako bi ti On otvorio oci da vidis cuda koja su sakrivena u Njegovom zakonu (Ps 119,18), a to je – Jevandjelje. Oci se otvaraju, i uvidja se neobicno isceljenje duse od greha, koje se izvrsava recju Bozijom. Isceljenje telesnih slabosti bilo je samo dokaz isceljenja duse, dokaz za telesne ljude, za umove zaslepljene culnoscu (Lk 5,24).

Citaj Jevandjelje sa krajnjim strahopostovanje i paznjom. U njemu nista ne smatraj za nevazno, za nedostojno razmatranja. Svako njegovo slovce ispusta svetlost zivota. Zanemarivanje zivota je smrt.

Citajuci o leproznima, raslabljenima, slepima, hromima, posednutima, koje je Gospod iscelio, pomisljaj da je tvoja dusa, koja nosi razlicite oziljke od grehova i nalazi se u zarobljenistvu demona, slicna tim bolesnicima. Nauci se iz Jevandjelja veri da ce Gospod, koji je iscelio njih, isceliti i tebe, ako ga budes revnosno molio za svoje isceljenje.

Stici takvo raspolozenje duse, kako bi se osposobio za primanje isceljenja. Sposobni da ga prime su oni koji su spoznali svoju grehovnost i odlucili da je napuste (Jn 9,3941). Gordeljivom pravedniku, to jest, gresniku, koji ne vidi svoju grehovnost, nije potreban, beskoristan je Spasitelj (Mt 9,13).

Vidjenje grehova, vidjenje tog pada u kom se nalazi sav rod ljudski, poseban^e dar Boziji. Izmoli za sebe taj dar, i bice ti razumljivija knjiga nebeskog Lekara – Jevandjelje.

Potrudi se da/Jevandjelje bude uvojeno tvojim umom i srcem, da tvoj um, takoreci, pliva u njemu, zivi u njemu: tada ce i tvoje delanje, u skladu sa tim, postati jevandjelsko. To je moguce dostici samo citanjem u strahopostovanju, izucavanjem Jevandjelja.

Prepodobni Pahomije Veliki, jedan od najznamenitijih drevnih otaca, znao je napamet sveto Jevandjelje, i zadavao je svojim ucenicima, po otkrivenju Bozijem, kao neizostavnu obavezu da ga nauce. Tako ih je Jevandjelje svuda pratilo, neprestano ih je rukovodilo.[1]

I zbog cega sada hriscanski vaspitac ne bi ukrasio pamcenje nevinog detenceta Jevandjeljem, umesto da ga zagadjuje izucavanjem Ezopovih basni i drugih nistavnosti?

Kakva je radost, kakvo je bogatstvo steci Jevandjelje u pamcenju! Nemoguce je predvideti preokrete i nevolje koji se mogu dogoditi u toku zemaljskog zivota. Jevandjelje koje je deo pamcenja moze citati slep, zatvorenika prati u tamnicu, razgovara sa zemljoradnikom na njivi, koju ce on zatim natopiti, upucuje sudiju u vreme samog sudjenja, rukovodi kupca na trznici, uveseljava bolesnog u vreme mucne nesanice i teske usamljenosti.

Nemoj se drznuti da sam tumacis Jevandjelje i druge knjige Svetog pisma. Pismo koje je izreceno preko svetih proroka i apostola, nije izreceno proizvoljno, nego po nadahnucu Svetog Duha (2 Pt 1,21). Kako onda nije bezumno tumaciti ga proizvoljno?

Sveti Duh, koji je preko proroka i apostola izrekao rec Boziju, tumacio ga je preko svetih otaca. I rec Bozija i njeno tumacenje – jesu dar Svetoga Duha. Sveta Pravoslavna Crkva prihvata samo to jedno tumacenje! Njena istinska deca primaju samo to jedno tumacenje!

Ko proizvoljno objasnjava Jevandjelje i sve Pismo: taj samim tim odbacuje njegovo tumacenje od svetih otaca, Duhom Svetim. Ko odbacuje tumacenje Svetog pisma Svetim Duhom: taj, bez svake sumnje, odbacuje i samo Sveto pismo.

I tako rec Bozija, rec spasenja, za njene drske tumace postaje zadah smrti, mac sa dve ostrice, kojim oni kolju sami sebe na vecnu pogibao (2 Pt 3, 16; 2 Kor 2,15-16). Njime su se ubili na vecnost Arije, Nestorije, Evtihije i drugi jeretici, koji su proizvoljnim i drskim tumacenjem Pisma upali u bogohulstvo.

Na koga cu pogledati? Na nevoljnoga i na onoga koje skrusenog duha i ko drkce od moje rijeci (Is 66,2), govori Gospod. Takav budi u odnosu na Jevandjelje i Gospoda, koji je prisutan u njemu.

Napusti grehovni zivot, napusti zemaljske privezanosti i naslade, odrekni se svoje duse, i tada ce Jevandjelje postati dostupno i razumljivo za tebe.

Ko mrzi zivot svoj na ovome svijetu, rekao je Gospod dusi za koju je, posle pada, greholjublje postalo kao da je prirodno kao da je zivot – sacuvace ga za zivot vjecni (Jn 12,25). Za onoga ko voli svoju dusu, za onog ko se ne odlucuje na samoodricanje, Jevandjelje je zatvoreno: on cita slova, ali rec zivota, kao Duh, za njega ostaje pod neprovidnom zavesom.

Kada je Gospod bio na zemlji u presvetom telu – mnogi su ga videli, i ujedno nisu videli. Kakva je korist kada covek gleda telesnim ocima, koje su mu zajednicke sa zivotinjama, a ocima duse ne vidi nista – umom i srcem? I danas mnogi svakodnevno citaju Jevandjelje, a nikad ga nisu citali, i uopste ga ne poznaju.

Jevandjelje, rekao je neki prepodobni pustinjak, cita se cistim umom; a shvata se po meri ispunjavanja njegovih zapovesti na samom delu. Ali tacno i potpuno otkrivanje Jevandjelja ne moze se steci sopstvenim naporima: to je dar Hristov.[2]

Duh Sveti, koji se useli u Svog vernog i istinskog slugu, cini ga i savrsenim citaocem i istinskim ispuniteljem Jevandjelja.

Jevandjelje je prikaz osobina novog coveka, koji je Gospod sa neba (1 Kor 15,47). T^j novi covek je – Bog po prirodi. Svoj sveti narastaj ljudi, koji veruju u Njega i preobrazavaju se prema Njemu, On cini bogovima po blagodati.

Vi koji se valjate u smrdljivom i groznom blatu grehova, pronadjite nasladu u Njemu! Podignite vase glave, pogledajte na cisto nebo: tamo je vase mesto! Bog vam daje dostojanstvo bogova; a vi, odbacujuci to dostojanstvo, birate sebi drugo: dostojanstvo zivotinja – i najnecistijih. Osvestite se! Ostavite smrdljivo blato; ocistite se ispovedanjem grehova; umijte se suzama raskajanja; ukrasite se suzama umiljenja; podignite se sa zemlje, uzidjite na nebo: tamo ce vas uzvesti Jevandjelje. Dok svjetlost imate – Jevandjelje, u kom je sakriven Hristos – vjerujte u svjetlost, da budete sinovi svjetposti – Hrista (Jn 12,36).


NAPOMENE:

1. Zitije Pahomija Velikog, Vies des Peres des deserts d’ Orinet par le R. P. Michel – Ange – Manin. Jevandjelje je napamet znao i sveti Tihon Voronjeski.

2. Prepodobni Marko Podviznik, O duhovnom zakonu, gl. 32, Dobrosolju/Je, tom 1.

Oglasi
Published in: on Studeni 7, 2008 at 4:47 am  Komentari isključeni za O ČITANjU JEVANĐELjA  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

O ČITANjU SVETIH OTACA

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

O ČITANjU SVETIH OTACA

Razgovor i drustvo bliznjih veoma deluje na coveka. Razgovor i poznanstvo sa naucnikom donose mnostvo informacija, a time – mnogo uzvisenih misli i osecanja, sa putnikom – mnogo saznanja o zemljama, naravima i obicajima naroda. Ocigledno: razgovor i poznanstvo sa svetima donose svetost. Sa prepodobnim (svetim) bices prepodoban (svet), i sa covekom nevinim bices nevin, i sa izabranim bices izabran (Ps 17,26-27).

Od sada, u toku kratkog zemaljskog zivota, koji se u Pismu cak i ne naziva zivotom, nego stranstvovanjem, upoznajmo se sa svetima. Ti hoces da pripadas njihovom drustvu, hoces da budes sudeonik njihovog blazenstva? Od sada stupi u opstenje sa njima. Kada izadjes iz zidina tela, oni ce te primiti kod sebe, kao svog poznanika, kao svog druga (Lk 16,9). Nema blizeg poznanstva, nema tesnje povezanosti od povezanosti jedinstvom misli, jedinstvom osecanja, jedinstvom cilja (1 Kor 1, 10).

Gde je jednomislije, tamo je neizbezno i jednodusnost, tamo je neizbezno jedan cilj i podjednak uspeh u dostizanju cilja.

Usvoji u sebi misao i duh svetih Otaca citanjem njihovih spisa. Sveti oci su dostigli cilj: spasenje. I ti ces dostici taj cilj, prirodnim tokom stvari. Kao jednomislen i jednodusan sa svetim ocima, ti ces se spasiti.

Nebo je primilo u svoja blazena nedra svete Oce. Time je ono posvedocilo da su misli, osecanja, delanja svetih Otaca njemu blagougodni. Sveti oci su izlozili svoje misli, svoje srce, nacin svog delanja u svojim spisima. Dakle, koliko je pouzdano rukovoditi se ka nebu po spisima svetih Otaca, posvedocilo je samo nebo.

Svi spisi svetih Otaca su sastavljeni po nadahnucu ili pod uticajem Svetog Duha. Neobicno je saglasje u njima, neobicno pomazanje! Onaj koji se rukovodi njima, bez sumnje, ima za rukovodioca Svetoga Duha.

Sve vode okeana slivaju se u okean, i mozda je okean pocetak svih zemaljskih voda. Sva dela Otaca spajaju se u Jevandjelju; sva ona naginju tome da nas nauce tacnom ispunjavanju zapovesti Gospoda naseg Isusa Hrista, izvor i kraj svih njih – jeste sveto Jevandjelje.

Sveti Oci poucavaju kako pristupati Jevandjelju, kako ga citati, kako ga pravilno shvatati, sta doprinosi, a sta sprecava njegovo razumevanje. I zato se u pocetku vise bavi citanjem svetih Otaca. Kada te oni pak nauce da citas Jevandjelje: tada prvenstveno citaj Jevandjelje.

Ne smatraj da ti je dovoljno samo citanje Jevandjelja, bez citanja svetih Otaca! To je gorda, opasna misao. Bolje pusti da te Jevandjelju privedu sveti oci, kao svoje voljeno dete, koje je svoje prethodno vaspitanje i obrazovanje dobilo posredstvom njihovih spisa.

Mnogi, svi, koji su bezumno, oholo, odbacili svete Oce, i neposredno, sa slepom drskoscu, pristupili Jevandjelju sa necistim umom i srcem, upali su u pogibeljnu zabludu. Njih je odbacilo Jevandjelje: ono ka sebi pusta jedino smirene.

Citanje Otackih spisa je – roditelj i car svih vrlina. Citanjem svetih Otaca ucimo se istinskom razumevanju Svetog pisma, pravoj veri, zivotu po jevandjelskim zapovestima, dubokom uvazavanju, koje treba imati u odnosu na jevandjelske zapovesti, jednom recju – spasenju i hriscanskom savrsenstvu.

Citanje Otackih spisa, po smirenju duhonosnih ucitelja, postalo je glavni oslonac za one koji zele da se spasu ili cak da dostignu hriscansko savrsenstvo.[1]

Knjige svetih Otaca, po izrazu jednog od njih, slicne su ogledalu: pazljivo i cesto se zagledaj u njih i dusa moze da sagleda sve svoje nedostatke.

Opet – te knjige su nalik bogatoj zbirci lekovitih preparata: u njoj dusa moze potraziti spasonosni lek za svaku od svojih slabosti.

Sveti Epifanije Kiparski je govorio: “Jedan pogled na svete knjige pobudjuje na blagocestivi zivot.”[2]

Citanje svetih Otaca mora biti savesno, pazljivo i postojano: nas nevidljivi neprijatelj, koji mrzi glas koji utvrdjuje, narocito mrzi kada taj glas dolazi od svetih Otaca. Taj glas izoblicava podvale naseg neprijatelja, njegovo lukavstvo, otkriva njegove zamke, njegov nacin delovanja: i zato se neprijatelj bori protiv citanja Otaca raznim gordim i hulnim pomislima, trudi se da baci podviznika u sujetne brige, kako bi ga odvukao od spasonosnog citanja, napada ga uninijem, dosadom, rasejanoscu. Iz te bitke protiv citanja svetih Otaca, mi moramo zakljuciti koliko je za nas spasonosno oruzje koje neprijatelj toliko mrzi. Neprijatelj se silno trudi kako bi ga istrgao iz nasih ruku.

Svaki neka izabere citanje svetih Otaca koje odgovara njegovom nacinu zivota. Otselnik neka cita Oce koji su pisali o bezmolviju; monah koji zivi u opstezicu – Oce koji su pisali pouke za monaska opstezica; hriscanin koji zivi u svetu – svete Oce koji su iznosili svoje pouke uopste za citavo hriscanstvo. Svako, ma u kakvom zvanju bio, neka crpi izobilno poucavanje iz spisa Otaca.

Neizostavno je potrebno da citanje odgovara nacinu zivota. Inace ces se ispunjavati mislima, iako svetima, ali neostvarivim na samom delu, koje ce pobudjivati besplodno delanje samo u uobrazilji i zelji; a blagocestiva dela, koja prilice tvom nacinu zivota, iskliznuce iz tvojih ruku. Osim toga sto ces postati besplodni mastar – tvoje misli, koje se nalaze u neprestanoj protivrecnosti sa krugom delovanja, neprekidno ce u tvom srcu radjati zbunjenost, a u ponasanju neodlucnost – mucne, skodljive za tebe i za bliznje. Pri nepravilnom citanju Svetog pisma i svetih Otaca, lako se moze udaljiti od spasonosnog puta u neprohodne sume i duboke provalije, sto se mnogima i dogodilo. Amin.


NAPOMENE:

1. Prepodobni Nil Sorski, Pravila.

2. Alfavitni paterik.

Published in: on Studeni 7, 2008 at 4:44 am  Komentari isključeni za O ČITANjU SVETIH OTACA  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

O UDALjAVANjU OD ČITANjA KNjIGA KOJE U SEBI SADRŽE LAŽNO UČENjE

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
ASKETSKI OGLEDI

O UDALjAVANjU OD ČITANjA KNjIGA KOJE U SEBI SADRŽE LAŽNO UČENjE

Ponovo ti donosim, verni sine istocne Crkve, rec iskrenog, dobrog saveta. Ta rec ne pripada meni: ona pripada svetim ocima. Odatle su svi moji saveti.

Cuvaj um i srce od laznih ucenja. Ne razgovaraj o hriscanstvu sa ljudima koji su zarazeni laznim mislima; nemoj citati knjige o hriscanstvu koje su pisali lazni ucitelji.

Pratilac Istine je Duh Sveti: On je – Duh Istine. Pratilac i saradnik lazi je duh djavola, koji je – laza i otac lazi.

Onaj koji cita knjige laznih ucitelja, neizbezno se pridruzuje lukavom, tamnom duhu lazi. Neka ti se ne cini da je to cudno, neverovatno: tako tvrde crkvena svetila – Sveti Oci.[1]

Ako tvoj um i srce nisu nicim ispisani – neka Istina i Duh napisu na njima zapovesti Bozije i Njegovu duhovnu nauku.

Ako li si pak dozvolio da ti tablice duse budu ispisane i iscrtane raznim shvatanjima i utiscima, ne razmisljajuci blagorazumno i oprezno – ko je pisac, sta on pise, onda ocisti ono sto su pisali strani pisci, ocisti pokajanjem i odbacivanjem svega sto se protivi Bogu.

Neka pisac na tvojim tablicama bude jedino prst Boziji.

Pripremi za tog pisca cistotu uma i srca, blagocestivim, celomudrenim zivotom: tada ce se pri tvojim molitvama i citanju svetih knjiga, neprimetno, tajanstveno, iscrtavati na tablicama duse zakon Duha.

Dozvoljeno ti je da citas samo one knjige o religiji koje su pisali sveti oci vaseljenske Istocne Crkve. To istocna Crkva trazi od svoje dece.[2]

Ako li ti drugacije rasudjujes, i nalazis da su zapovesti Crkve slabije zasnovane nego tvoje rasudjivanje i rasudjivanje drugih koji se slazu sa tobom: ti vise nisi sin Crkve, nego njen sudija.

Ti ces me nazvati jednostranim, nedovoljno prosvecenim, rigoroznim? – Ostavi meni moju jednostranost i sve druge nedostatke: vise zelim da uz te nedostatke budem poslusan istocnoj Crkvi, nego da uz sva toboznja savrsenstva budem umniji od nje, i da zbog toga sebi dozvolim neposlusanje prema njoj i udaljavanje od nje. Istinskim cedima istocne Crkve moj glas ce prijati.

Oni znaju da onaj koji zeli da dobije nebesku premudrost mora napustiti svoju sopstvenu, zemaljsku, ma kako ona velika bila, odreci je se, priznati je za ono sto ona jeste, ludost (1 Kor Z, 19).

Zemaljska mudrost je neprijateljstvo prema Bogu: ona se ne pokorava Bozijem zakonu, i ne moze se pokoriti (Rim 8,7). To je od pocetka njena osobina; ona ce takva ostati do samog svog kraja – zemlja i djela sto su na njoj, a sa njima i zemaljska mudrost, izgorjece (2 Pet Z, 10).

Sveta Crkva dozvoljava citanje knjiga sa laznim ucenjem samo onim svojim clanovima, ciji su misao i osecaji srca isceljeni i prosveceni Svetim Duhom, i koji uvek mogu od istinskog dobra razlikovati zlo, koje se pretvara da je dobro i krije se iza maske dobra.

Veliki ugodnici Boziji, koji su poznali nemoc zajednicku svim ljudima, plasili su se otrova jeresi i lazi, i zato su na svakojake nacine izbegavali razgovor sa ljudima koji su zarazeni laznim ucenjem i citanjem jeretickih knjiga.[3] Imajuci pred ocima pad ucenog Origena, iskusnog u debatama Arija, krasnorecivog Nestorija i druge bogate svetskom mudroscu, oni su trazili spasenje i nasli su ga u bekstvu od laznih ucenja, u najtacnijem poslusanju Crkvi. Duhonosni sveti pastiri i ucitelji Crkve citali su spise bogohulnih jeretika, prinudjeni na takvo citanje neophodnom potrebom citave hriscanske zajednice. Oni su snaznom recju, recju duhovnom, izoblicavali zablude, i otkrivali svim cedima Crkve opasnost skrivenu u jeretickim spisima, prikrivenu velelepnim nazivima svetosti i blagocesca.

Ali za mene i tebe je neophodno da se cuvamo od citanja knjiga koje su sastavili lazni ucitelji. Svakome koji ne pripada istocnoj Crkvi, jedinoj svetoj, i pise o Hristu, o hriscanskoj veri i moralu, pristaje ime laznog ucitelja.

Kazi: kako mozes dozvoliti sebi citanje svake knjige, kada te svaka knjiga koju citas, vodi kuda hoce, ubedjuje te da se saglasis sa svim za sta joj je potrebna tvoja saglasnost, da odbacis sve sto joj je potrebno da odbacis?

Iskustvo pokazuje koliko su pogubne posledice bezrasudnog citanja. Koliko se medju cedima istocne Crkve moze sresti shvatanja o hriscanstvu, najnejasnijih, nepravilnih, protivrecnih ucenju Crkve, koja poricu njeno sveto ucenje – shvatanja, koja su usvojena citanjem jeretickih knjiga!

Ne zalosti se, druze moj, zbog mojih upozorenja, koja su podstaknuta time sto ti zelim istinska dobra. Otac, majka, dobar vaspitac, zar nece strahovati za nevino, neiskusno dete, kada ono pozeli nepripremljeno da udje u sobu u kojoj je medju zalihama hrane mnostvo otrova?

Smrt duse je veca nesreca od smrti tela; umrlo telo ce vaskrsnuti, i cesto smrt tela biva povod za zivot duse; nasuprot tome, dusa umrtvljena zlom – zrtva je vecne smrti. Dusu moze ubiti jedna misao koja u sebi sadrzi nekakav vid bogohulstva, delikatan, potpuno neprimetan za onoga koji ne zna.

Nastupice vreme, nagovestio je sveti apostol, vrijeme kada zdrave nauke nece podnositi, nego ce po svojim zeljama okupiti sebi ucitelje da ih cesu po usima; i odvratice usi od istine, a okrenuti se bajkama (2 Tim. 4, 3-4).

Ne zavaravaj se zvucnim naslovima knjiga koje obecavaju da ce doneti hriscansko savrsenstvo onome kome je jos potrebna decija hrana: ne zavaravaj se ni velelepnim izdanjima, ni zivopisnoscu, snagom, lepotom stila, ni time sto je pisac toboze svet, sto je toboze dokazao svoju svetost mnogobrojnim cudima.

Lazno ucenje se ne zaustavlja ni pred kakvom izmisljotinom, ni pred kakvom obmanom, kako bi svojim bajkama dalo izgled istine, i zato je lako otrovati dusu njime.

Lazno ucenje, samo po sebi – vec je obmana. Njime je pre citaoca obmanut pisac (2 2 Tim. 3, 13).

Obelezje knjige istinski, sustinski dusekorisne – jeste sveti pisac, clan istocne Crkve, potvrdjen i priznat od svete Crkve. Amin.


NAPOMENE:

1. “Neka niko ne cita”, rekao je svestenomucenik Petar Damaskin, “onoga ko ne sluzi kako bi ugodio Bogu. Ako pak i procita nesto takvo u neznanju: neka se sto pre potrudi da to izbrise iz secanja citanjem bozanskih spisa i medju njima upravo onih koji najbolje sluze za spasenje njegove duse, prema stanju koje je dostigao…Knjige koje su suprotne tome nikako da ne cita. Zasto je potrebno primati duha necistog, umesto Duha Svetog? Ko se bavi kakvom reci, dobice osobine te reci, iako to neiskusni ne vide, kao sto vide oni koji imaju duhovno iskustvo.” Sveti Petar Damaskin, knjiga prva, Clanak o rasudjivanju, Dobrotoljublje, tom 3.

2. Prilikom savrsavanja tajne ispovesti, odredjeno je da se pokajnik pita da li cita jereticke knjige. Trebnik.

3. Zitije Pahomija, Patrologiae, tomus LXXIII, sar. XLIV.

Published in: on Studeni 5, 2008 at 6:34 pm  Komentari isključeni za O UDALjAVANjU OD ČITANjA KNjIGA KOJE U SEBI SADRŽE LAŽNO UČENjE  
Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,